Зора

ПЕВАЧ ИЗ КММЕА

393

краљева и јунака, а гост кога је Межес хтео почастити овом сјајном гозбом беше краљ од Кијоса, који да би се обогатио, иутовао је дуго времена морем и много претрпео. Име му беше Ојнеус. Сви сз^ га гости посматрали, дивећи му се, јер и он беше, каонекада божански Одисеј, избегао многобројна бродоломства око осгрва, легло мађичара и опет донео злата. Он је причао своје путовање, своје незгоде а као оштроуман човек увек би додавао и по коју лаж. Познавајући Старца да је певач уз лнру, по обешеној лири, богати Межес рече му : — Добро ми дошао! Реци ми : које песме знаш ? Стари одговори : — Ја знам : Препирку краљева, која је донела велпка зла и недаће Ахејанцима и знам Напад на Зпдове. — А то је лепа песма. За тим, знам и превареног Зевса, Амбасаду и Подизање мртвих — и то су лепе песме. Сем тога знам још шест пута шест врло лепих песама. По овоме изгледаше, да ће гости чути много песама од њега, али он их не знађаше тачно на број да каже. Богати Межес рече му тоном псмевача : — Блудећп певачи говоре увек, наравно надајући се доброј гозбп и богатом поклону, да знају много песама, али у . ствари онп понављају мален број стпхова, који услед понавЈвања замарају уши јунака и краљева. Старац на то рече: — Межесу, ти сјајиш твојим богаством. Знај, да се број песама које ја знам пзједначује с бројем бикова и јунпца, које твоји говедарп терају на пашу у планину. Межес зачуђен духовнтошћу старчевом: — Треба доста интелпгенције па да човек зна толико песама, но реци мп: оно што тп знаш о Ахилу и Одисеју, да

ли је истинито? Многе се лажи протурују о ови.м јунацима. Певач му одговори: —• Оно, што знам о тим јунацима научио сам од свог оца а овај од самих муза, које су посећавале некада у пећинама и шумама божанске певаче. Никад ја не додајем сам причању античких прича. „Међу тим у песмама, коЈе сам у детпњству научио обичај је био додати којп стих из друге песме или и свој. Он је испевао неколико песама, али никад нпје хтео прнзнати да су оне дело бојазни, као што се пз самих њих могаше видети. Јунацп су давали премогућство старим причама, за које су држали да их је диктовао неко од Богова и беху неповерљиви према новпм песмама Кад се је говорило о његовпм стиховима он им је крпо порекло, а како је био добар песник то се његови стихови нису разликовали од стихова старих песнпка, — беху, слични и по форми п по лепотп и беху још од свога постанка достојнп велике и бесмртне славе. Богати Межес беше обичан човек. Впдећи даје старац добар Певач даде му почасно место код огњпшта и рече му: — Старче, кад утишамо глад, певаћеш нам све оно шго знаш о Ахилу и Одисеју. Потрудп се да очараш мога госта Ојнеуса, јер је то мудра јуначина. Ојнеус који је дуго блудпо по мору желп да сазна о путовањима Одисејевим од Певача уз лпру. Али повратак јунака, који су се борили пред Тројом био је још непознат и нико незна што је Одисеј претрпио на мору. Старац му рече: — Ја знам да је божански Одисеј дошао до постеље П и Р зине и Д а Ј е иреварпо Циклона лукавством. Жене о томе причају међу собо.м. Али повратак јунака у Итаку још је непознат певачпма. Једни говоре, да је то посесија његове жене и његових добрих дела, други пак да је ухва-