Зора

3 о р а

што је обезбеђена будућност и њој и њенима, требало би да се смеје, као што приличи њеним годинама; али се она не смеје никад. Зашто? Узалуд говорим самом себи, да с оно неколико хиљада динара, које дајем њеном оцу и које он поштено зарађује, нисам кјшио тајне његове кћери, и да она није дужна давати ми рачуна о свом животу, ништа све то не помаже, и ја идем дотле, да се питам, да то држање, скромно и поносито у исти мах, не буде просто изигравање; да ниЈе видећи утисак, што га на мене чини, — помислила: „Гле, гле, ако успем да се удам, он — љубазник, онај кога не знам, можда Фернан — он би видео, да их има, који ме још како воле, који хоће да се ожене мноме, па би ми се можда вратио, кад будем удата, поштована, богата." Јер за жене, знате, само један човек у животу вреди: онај који је имао њихов први пољубац и њихово прво изненађење. Људи мисле, да неко други може учинити да на њега забораве. Каква заблуда! Кад мисле, да другога воле, то није зато огго су због њега заборавиле на првога, него зато што их он на првога подсећа. На послетку, има ли ишта, што вас може више наљутпти и понизити од ове помисли: У њезиној љупкој глави, која је ево ту, коју би најрадије покрио пољупцима и дијамантима, иза безазленог погледа тих очију, иза невиног осмеха тих усана, има сећање, има јасна свест о једном догађају, од кога зависе моја срећа и мој живот, и, ма шта да чиним, тај догађај — чија слика врло тачна и врло јасна налази се ту, у тој глави — тај догађај остаће ми вечито необјашњив и непознат. И ад сикиром разбијем тонеосетљиво иобожавано чело, опет у њему не бих нашао ништа дру го до кости, нерве и крв.

Тувнен. 0; о, одисга волите! Андрија. Како му драго, ето вам мога стања. Којим начином мислите да изађем из њега? Јер одатле морам изаћи по ш го по то! Тувнсн. Има само један начин. Андрија. А то је? . . . Тувнен. А то је, пошто ви волите госпођицу Брисо и пошто хоћете да је узмете за жену, да просто запросите њену руку од њених родитеља не водећи никаквога рачуна о ономе што сте чули. Андрија. Па онда? Тувнен. Па онда, ако је крива а не воли вас, она ће вам просто одговорити, да се неће удавати, и ви ћете се морати задовољити тим разлогом ; ако вас воли, а крива је, рећи ће вам истину. Андрија. Мислите, да ће девојка, која има тајну као што је та, поверити јејсдном странцу ? Зна ли, шта ће тај странац с њом учинити ? Тувнен. Она зна, да је тај странац човек племенит и да ће ћутати. Андрија. Али она такође добро зна, даје ја, чим то признање будем чуо, нећу више хтети за жену. Тувнен. Ко зна? Ако је волите? Андрија. 0, то никад! Тувнен. НемоЈте се никад клети, а наро-