Зора

!!84

3 о р а

Полажајник тада прилази огњишту и оном граном чарка ватру говорећи „колико овде ватрица толико вам мушких глава, оваца, новаца, крмака, трмака, коња, волова, прасића, јагњића, телића, пилића, пчелица; колико варница толико тарница, лонаца, поклопаца и т. д. За тим потстакне бадњак с домаћином и ижљуби се са свима у кући, па улави у собу, где му пруже столицу али кад хтсдне да седне, измакну је и он седне на патос. Изују му опанке и мећу на греду, да им лан и конопља буду тако високи, огрну га губером, да би род био тежи и већи а по том га часте ракијом и кавом и задржавају на ручку. За ово време један од мушкараца умеси погачу — чесницу, и то са оном водом, која је изјутра донета, запреће је и покрије оном граном, што је полажајник чаркао ватру па онда меће једну по једну жишку на погачу намењујући је разним житима и на

чијој се жижци највише задржи пепела, то ће жито бити најбоље. Кад је чесница испечена намаже се кајмаком. Пре тога направи се једна свећа од три крака, па се прилепи на сито, из кога је бацано жито на полажајника и на ово сито меће се чесница. Сад се постави на столу и пошто се помоле Богу, домаћин узме кадионицу и окади себе прекрстив се, па онда и остале окади. За тим узме чашу и намени је свима па онда сркне мало и да је осталима да и они окусе мало оног вина. Тако ради са другом и трећом чашом, тиме се завршава молитва и онда се седа за сто. По ручку полажајник иде, а младеж пева, игра и весели се. * * * Овако се прославља Бадњи дан и Божић у понеким селима околине Чачка. Прибележио м. м. Ј.

Чако

си ми дивна

(Из водвиља : „Врзино Коло")

ако си ми дпвна, о девоЈКО моЈа мала, ^ К'о ведро, насмејано небо, осуто звездама Кроз дугу — сузу, трепавицом пгго с' заблистала, •У усхиту бајном с чежњом и свима жељама! Ил' ка' румени, неузбрани пупол,ак цветни, Када се оспе бисернпм капљама росице, Како би радо проводио век боговетни У вечном мршењу свионе твоје косице, И у гледању тог лепог ока зрачног и умног, С наслоњеном главом на бајним, бујним груд'ма, У забораву потпуном, уживању сласти препуног, У забораву мржње, хрвања и борбе међ' људ'ма —