Зора

3 0 Р А

ЕЛИНИ И ^ЛАТИНИ V ХУ-ТОМ ВИЈЕКУ од Емила Кастелара — са шпањолског Поднонољски —

ад се је Јован Палеолог, цар византијски, крећао пут Запада с на,-к^-мјером да сједини двије цркве : грчку и латинску, он није никако знао, да ј ове велике разноликости, које толико трају у историји, потјечу од исте природе. Уздигнув се мишљу у срце свијех времена и разумијевајући историју свијех народа, појављује се овај принцип разлике тако потребан, као принцип заједнице, животу цијелога свијета. Етар, којег се чини да нема, претвара се у свјетлост у топлину, топлина у гибање, гибање у живот, а живот, произлазећи из једног овог почетка, промјењује се и раставља у аеролите и сунца, у планете и мјесеце, у комете и „млијечне путове", у тјелеса свијетла и тамна, час самосталне, час рефлективне свјетлости, која сачињава протусловље и хармонију, привлачење и одбијање, мржњу и љубав, које владају у неизмјерности простора. По овом принципу имаде способности код човјека, које теже заразличношћу, као машта, и способности, које тежеза заједницом, као разум; закони у нарави, који дају појединце и мноштво. По овом су принципу у друштву личности, породице, народи, племена, која сачињавају разноликост, хуманост, разум, свијест, идеју, која стварају опћенитост, јединство. 0, не гледајте да угасите у нама јединство, јер бисте угасили народе, појединце, породице, племена! Ми немамо права радити против Фаталних закона, који припадају објави Божјој, али имамо права припознати и прогласити их. Народи, племена живе од ваздашње утакмице, од вјечног супарништва, од неизмјерних борба, које се појављују у умјетности, угледу, трго-

вини, оорту, науци и у свима поЈавама живота. Француска класична, скептична, чисто демократска, а Енглеска романтична, индивидуалистичка, вјерујућа и по својој нарави као и историји у свему аристократска; Азија, пуна народа, који живе као изван себе од усхићења код нога њихових идола, а Америка пуна народа, који предвиђају будућност, који својим стројевима послушним чине материју, који слободно живе у републици, који исмијавају све идоле и шире све идеје. Рат, који се привиђа нај јачом опозицијом, у истини је мање важан, Јачи узроци рађају те борбе, које крваве површину планете. Отпору је коријен у самој нарави људској. И тако је, да са свих страна настају несугласице. Противност између народа Азије и Грчке записана је код Саламине и Термопилског Кланца; противност између македонских и перзијских краљева забиљежена је четовањем Александра;. противност између народа латинског и карташког забиљежена је. трима колосалним пунским ратовима; противност између Рима и Александрије забиљежена је на врхунцу пирамида и Клеопатрином гробу; противносг између Рима и Цариграда у модерном вијеку, обадва града царска, обадва хришћанска, али онај чисто законодавни, овај чисто метафизички; овај чисто теоретни; онај мајка сабора, гсоји одређују каноне; овај мајка сабора, који одређују догме; онај мајка у модерном вијеку, царство германо-латинскога, овај царства јелинско-источнога; овај са својим папама; онај са својим патријарсима; обадва осуђена на опозицију без помирења, која се назвати може баш ратом без престанка. — Дакле папа Еуген 1У-ти и цар Јован Палеолог варали су се