Зора

ЗБИРЧИЦА 0 ОРУЖЈУ

То вам је комад дрвета подуљи него цијев од мале пушке, а танак како може цијев уљећи. При врху је, гдје се руком држи, подебље, и имаде једну, двије или три обле или ћошкасте главице. У ове главе су урезане разне шаре, а у њи уљевен калај или сребро. Дрвене су арбије служиле већином за пушке у којијех су цијеви шишанели (на олуке), да се гвозденијем олуци не би покварили. Од метала их имаде такођер разноврсних, али се и оне, у главноме, могу подијелити надвије главне врсте — цјелокупе и са машицама. Цјелокупе су саљевене од гвожђа, туча или сребра. И у њих и.маде глава и држало са руку, које је лијепо ишарано. Арбија са машицама ? У ње је глава и држало као и у ове прве, само што из држала имаду два ножа, и то се зову „маше" или „машице". Машице су од гвожђа, оне служе за дохватање ватре на лулу и иначе, за вађење кувана меса из котла. При потреби, њима се и опанак пробуши, кад се човјек хоће да ириобује или опанак заврнча, а на пошљетку и за одбрану; јер су ножеви на врху оштри да могу ласно човјека пробости. Машице су се задијевале у тулије (гвоздене корице) а при држалу су имали бурмицу, која би се у тулије забурмала, да тулија при набијању пушке у пушци неби остала. Арбије су се носиле за појасом поред осталога оружја. Аг п аи 1:к а — ри8ка к ој ој зи ј а ћ и к е (у г ћ § 1 а V а) з П ј а з 1: е, а 12 јаћике оре1; јес1ап зПјсис 1 2 ћ1 ј а. Према овоме опису не знамо или је то мала или велика пушка. Једино би се могло нагађати да је малајер

се говори о јабуци, — а не о јабукама, јер ни у какве пушке нема но по једна јабука — а у великих пушака нема јабуке. Ко добро познаје старо оружје, може се досјетити, да је то тако звана шиља. У тиље је оправа од туча цјелокупно саљевена. Јабука јој се завршује у шиљак. Оне су најтврђе пушке, те су их наши сељаци радо куповали чобанима. Права је арнаутка дуга ггушка готово иста као и рашак, само што кундак на врху није рашљаст. Ове су се пушке градиле у Арбанији, а носили су их Арнаути који су по Босни и Херцеговини у башибозуку (нередовној војци) служили. Кундак јој је доста танак, окован у гвоздену ластру. На врху је сведену облик штампанога слова Т. ВепзПаћ — ко2П1 зНок рој а з, ргеразап о к о р г а V о § а р ојаза; ха пј зе огихЈе гасПјеуа. N о з 1 з е 1 7, а V г ј ј е ш е (3 е а г т гапја 1 1ас1 је У1зе као пакН, пајзко.П (?) 1<ос1 зеозко^ зу 1ј е 1 а. В е п з П а ћ к о ј е ћ 1 ј е сП п о ћ1о га огигје папПјепјеп уг 1 о ћ 1 з е П ј е р о 12 С1 п ј а V о 1 иг ег 1V о. Венсилах или како се више чује силах, ирави се од лијепе учињене коже, највише од црвене. Он је у пет шест листова. Први лист то јест онај што долази до појаса, највећи је. Са доње стране свршава се у заокружени трокут, а са горње стране преноси остале листове заједан чеперак. Овај сувишак, зове се капак, а тако се лијепо савије, да, када се силах припаше, изгледа као и остали листови. На ружноме времену се развије, па се њиме покривају пушке да не закисну.