Зора

40 ЗБИРЧИЦА 0 ОРУЖЈУ

Али у старије доба, па све до Омер пашина уласка у Босну веома су ријетке биле сабље са кајишима, које би се око паса припасивале. Кајиши су тада замијењивали свилени или вунени, црвени или зелени гантани са великијем китама. На оке би се гајтане сабља привезала, па би се објесила прео рамена, те би онога, који је носио, ките једне по прсима, а друге по леђима куцале. Сабља јс висила низ бедру исто као и кад се на кајише припаше само нешто мало на више. Ето тако су се и ћемерлпје носиле, те нијесу могле никако добити име од ћемера за новце, пошто се нијесу по њему ни пасале. Сабља "ћемерлија је свака крива, те је она добила име од ћемера (свод, волат) што је тако на свод (ћемер) скована, а не од онога ћемера што су се^ у њему паре носиле. С ј 1 а — к е 81 с а 2 а р и з с а п 1 р г а ћ, к о ј о ш з е р и 8 к а ћ а г и 1 о т ро!ргаз1Уа. Тшла није кесица, но се она метална цјевчица на врх кесице зове ћила. Она је мјера што се у пушку за један метак праха саспс. Она кожна кесица, што у њој прах стоји, на врх које је ћила, зове се хашум или, атаум Ћила може бити и без кесице, те обично овакове ћиле висе низ чо'јека уз уљарицу. Овакове су ћиле салијеване од туча или сребра, а било их је и гвозденијех. У сваке овакове ћиле, имаде оздо крозасриједу једна гвоздена шипчица, на врх које је плосната глава. Глава је толико велика како може сву шупљину ћиле затворити. Та се шипчица помиче, а по њој имаде зарезотина. Те зарезотине су мјера колико за

коју пушку треба праха. Овакове су ћиле обично носили ловци. С1V1 апке — засипјауаји с 1Г1: (раг) ризака; оћје би!аке је<Зпакегјес1паос1 с1ги§е пега2 с! г и 21V е. N о б 1 Н ј и п ак ЈП ко 1з 1 о јес!пи, гаога позНЈ 1 с1 ги§и, ј е г ћ Ј 1 п а с е ћ 1 о 1 з т 1 ј а п 1 г и § 1 и рос1уггеп. Све мале пушке, па оиле оне златне, леденице, пећанке мачкоглаве, кубуре и које год хоћеш, праве се а већином и продају на парове. Нрема томе или све мале пушке спадају у чиФтанке или чиФтанака и нема. Пошто дакле све мале пушке спадају у чиФтанке и пошто се доста пута опажа да човјек, особито онај који носи велики нож, носи само једну пушку, то отпада тврдња да је чиФтанке било срамота- једну без друге носити. Ја сам носио оружје седам осам година, а имао сам пар баш лијепих пећанака. Кроз све то вријеме ја нијесам, може бити, ни три пута обје у пас турио, но вазда по једну, па ме није нико исмијавао нити руглу извргавао. 13 а п 1 к. У народу се чује само даницкиња а за даншс нити сам чуо у народу нити из народних пјесама. У Вукову ријечнику такођер нема даник, а даницкиња има, коју превађа ,,Бап21§ег рЈ81;о1е, и с1ак1е та1а ризка, која је §га§јепа и §гас!и Даицигу (Њемачка). 0 е т 1 з к 1 п ј а '\Н с! е т 1 з к 1 п ј а. Не вал>а ни једно ни друго јер се у народу само чује димискија или дилшшкија. Код Вука су забшвежена ова два потоња имена и он превађа „Батазсапег-бећеР. Дакле добила је име по граду Дамаску. 1ће се.)