Зора

3 0 Р А

69

етикете ове врсте обично зависе историчке власти, чим су више зашле у пропадање и чим су ближе пропасти и рушевини. А лако јз разумјети како су се дивили јелински прелати призс.ру, у којем прелати латински љубе папучу папи, а какосуови остали зачуђени пред њиховом гордошћу, који само церемониозно напфше главу пред папом. Више од идеја, занимале су их церемоније: јасан доказ, да су се они организми полако охлађивали, губећи сву топлину и интензивност живота. Нипошто не би цар био унишао у двор папи, кад га не би били примили под палијем папиним, и нипошто не би" био примио овај исти палиј, кад га не би били држали кнезови владалачких кућа. Никад не би приступио вратима дворане осим на коњу и послије него што одјаше сва пратња. Патријарх проведе цијели један дан и ноћ на лађи, јер му није пријао и није му се причињао довољним његове величине церемонијал уласка, који не хтје осим у пратњи четири кардинала, двадесет и пет бискупа и архијепископа, двора папинога, племића у скупу и господара Есте и Фераре. С друге стране папа, љубоморан такођер својих церемонија, нипошто не би примио јелински клир, што не би захтијевао да га пољубе у части старији у лице, средњи у кољена, а најнижи у ногу. Предсједништо доведе до већег спора. 1Дар гаје хтио на сваки начин, под изговорима што је на источним саборима увијек предсједавала свјетска власт, као у Никеји и Калцедопији, гдје су имали прво мјесто његови предходници Константин и Марцијан. Много се је папа морао да мучи да одреди границе између политичке и религијске власти, и опредијели мјесто, које пристоји једном цару И оно, које пристоји једном папи. И тако је трајало много дана велико подузеће да се одреде мјеста, пријестола, висине, које ће заузети сваки од оних угледника, тако

пажљивих на спољне почасти, и тако заборавних, да над превратом духовним блјеска религиозни преврат, и пријети турски мач. Ако је таких потешкоћа било већ у спољном, у конвенционалном, у церемонијалу, може се помислити колико их је више било у унутрашњем, у битном, у догматици. Грци су вјеровали у произлазак Духа Светога, као и Латини, али они су вјеровали да произлази од самог Оца, а ови од Оца и Сина у исто доба. Латини су вјеровали у Чистилиште, а Грци не, барем су двојили. Латини су се причешћивали хљебом бесквасним, а Грци квасним крухом. Латини су налагали нежењење свијем свештеницима, а Грци некијем јесу, а неким нијесу. Латини су тражили, да се у одлучивању поступа расправом, а Грци су хтјели да се поступа питањем и одговором, као у школама. Латини су држали овај текст символа Никејског: „Раћт, 6Иоцие ргосесШ;"; а Грци су држали, да је „ШЈосјие' криви уметак. Латини тврђаху, да су Грци уметнули у оригиналном тексту: „ОезсепЛГ^ <1е соеНв" и „Зесшмћпп зспркп-аа", а ови нијекаху. Тако да је било у церемонијама, у обредима, у догмама, у тумачењу несугласица, које су откривале ваздашњу антитезу, која постоји још од најтамнијег доба историје, између Истока и Запада. За размирице, које је ваљало уклонити требало је много времена, требало је много новаца. Пдр, патријарх, владике, архијепископи, сви Грци, хранили су се о трошку папином. А папа био је веома упропашћен, јер дохотци религиозни смањивали су се под ударцима одлука базилејских, а краљевске, државне му доходке, трошаху војници римски. Како да се изађе из тијех потешкоћа? Ако папа, ради економије, отпусти сабор, грдне ли штете за католичку цркву! А ако гасадржи,коликали пропастблагајници! >е се)