Зора

§епега1 с!е б. М. Г Етрегеиг е1: К01 еп Возше. — Почео сам је читати на душац и одмах сам у историјском уводу наишао на појединости које су ми се чиниле нове, као на пр. она да су преци данашњих Бошњака некакви „Пацинаци" (Ра&такз). Што сам, међутим, даље читао и од времена на вријеме прелиставао овај рукопис, о чијем сам преписивању већ говорио с једним преписачем, тим се у мени све већма порађала сумња о његовој изворности и аутентичности. За изворни посао рукопис је био и сувише читак, готово калиграФски; уз то је било на појединим странама неоснованих прекида и продужења послије неколико чистих листова. Из историје овога рукописа могао сам дознати само толико, да га је дворској библиотеци поклонио неки г. Е. Цимерман, руски дипломатски чиновник, који је у своје вријеме био са службом у пријестоници Данске. Послије свега мени је сад остало прво да сазнам: ко је био овај Шомет ДеФОсе, и за то сам на прво мјесто потражио обавјештења у N011уеШ В1о§гарк1е §епега1е с1ерш5 1ез 1етрз 1ез р1из геси1еб јизди' а поз јоигз, и ту сам у књ. X. од 1854. (по подацима из ВиНеИп с!е 1а бос1е!е с1е Сео^гарћЈе, март 1842.) наишао на ове податке: Шомет ДеФосе рођен је 18. јуна 1782. а умро на мору 4. октоора 1841. Пошто се био приуготовио као што ваља, ступио је у школу за изучавање источних језика те је већ год. 1803. пратио ђенерала Брина, који је путовао у Цариград као посланик. Он је поступно био именован потконсулом у Букурешту, консулом у Травнику, за тим у Штетину итд. Од 1823. до 1825. путовао је за оно вријеме врло дуго и тешко по Нор-

вешкој, Шведској и сјеверној Русији и вратио се у Париз преко Москве, Стокхолма и Лондона. Пролазећи са сјевера на југ он је год. 1826. био постављен за отправника послова и главног консула у Лими. Послије петнаестогодишњег пребивања у Америци могао се једва вратити у своју отаџбину. Али како је био неуморан у путовању, он је најприје хтио да види Сједињене Амер. Државе, но овдје га је убрзо однијела једна опасна грозница, коју је добио у Панамском Заливу. Пријатељ науке а обдарен уз то особитим памћењем, Шомет ДеФОсе је, као што се прича, знао више од двадесет језика; свеје готово европске говорио, а био је вичан и источнијем нарјечјима. Он се користио својим путовањима те је скупио и уредио приличну збирку дјела о језицима, књижевности и историји Скандинавије и Јужне Америке. Год. 1822. штампао је своје Путовање ио Босни у год. 1807—1808. ; за тим је написао један оглед 0 трговини у Норвешкој итд. Он је уз то био прибрао грађу за историју Чили и Перу, али га је смрт у даљем раду на њој омела. Овим „откровењем" је моја сумња још већма појачана. На срећу је у овој библиотеци било при руци у брзо и штампано дјелце, које је носило наслов: Уоуа^е еп Возте Јапз 1ез аппеез 1807. еI 1808. раг М. Атес1ее СЈпитеНе-Вез-Роззез . . . аи!:ге1ш5 сћапсеПег с1и сопзи1а1 §епега1 с!е ВозпЈе е!с. Раггз 1822. 8° 155. Из предговора пишчевог дознајемо још, да је он провео пет година на Балканском Полуострву прије него што је дошао у Травник, и то било у Цариграду било по другим мјестима у Турској. И тек упоређењем живота по разним покрајинама Гурске он