Зора

3 0 Р А

Сребрни ништа не одговори. Он помисли да је то неки Маљутим слуга, који му се изругива. — Зар ми не вјерујеш, кнеже? продужи Прстен. Сјети се Међедовке, сјети се Погане Луже: ја сам Вањуха Прстен ! У кнежевим се грудима разли радост. Заигра му срце за лијепом слободом и животом. Преставише му се пред очима поља, шуме, нове славне битке и, као сунце сјајан, дивни Јеленин лик. Већ је скочио са земље, хтједе да иде за Прстеном, али се сјети заклетве, коју даде цару, и крв му јурне у срце. — Не могу — рече он — не могу ићи за тобом. Обећао сам цару, да никад побјећи не ћу, да ћу, ма гдје био, покорно очекивати његов суд. — Кнеже! рече зачуђени Прстен. Немам кад да се шалимо. Моји ме људи чекају. Сваки сувишни тренутак може нам главе доћи! Сјутра ти је казна! Још има времена: устај, хајде за нама! — Не могу! рече снуждено Сребрни. Ја сам се заклео и пољубио царев крст. • — Бојарине! изадрије се љутито Прстен, — ругаш ли ми се, шта ли? Ради тебе

сам запалио Слободу, ради тебе изгубих најбољега помоћника и друга, ради тебе ћемо можда сви главе изгубити, и ти још нећеш? Зар ми дођосмо ради твога изругивања, је ли? Ја ћу ти дати. Пошљедњи те пут питам, хоћеш ли ићи, или не? — Не! рече тврдо Сребрни и леже на земљу. — Не? понови Прстен, и шкрину зубима. — Не? А ево да хоћеш! Митка, носи силом! Прстен нападе на кнеза и свеза му уста својим пасом. —■. Сад се не ћеш противити ! рече он злобно. Митка узе Сребрнога у наручје, и као малено дијете изнесе га из тамнице. — Брзо! Хајдемо! рече Прстен. На једној улици сретоше их опричници. — Кога носите ? упиташе они. — Једнога грађанина убила греда на пожару — рече Прстен. При изласку из Слободе заустави их стражар. Он хтједе викнути, али га Прстен уби на мјесту, и разбојници изнесоше сретно кнеза Сребрнога из тамнице.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЈЕДАН „РУКОПИС" 0 БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

— Др. Миленко Р. Веснић —

|јиј: адећи прошлога љета на дру||2?#гим пословима у краљевској "• 'Јбиблиотецп у Кјебнхавну ја сам У прегледу рукописа о Турској наишао и на бр. 3. Ко1. 340е, под којим је стајао овај запис: СкаитеИе Вез/оззез, ВезспрИоп зГаИзИџие <1е 1а Во$те, и у загради: Е с!оппа1допе В. 21ттегтапш, 1865. Мислим да није потребно да нарочито истичем, колико сам овим находом био обрадован. Јер ма да

нијесам ни мало стручњак у географиј'и , ја се ипак радо бавим свим што се односи на српске земље, нарочито оним, што о њима има у туђим књижевностима и библиотекама. С тога сам готово из руку отео врло услужном данском чиновнику лијепо повезану књигу у четвртини, на којој је златним словима био исписан овај натпис: ВезсггрИоп 51аИзИ^ие Ае 1а Возте раг М. СћаитеНе Пез/оззез, сћапсеНег с1и сопзи1а1;