Зора

ЗБИРЧИЦА 0 ОРУЖЈУ

се отвара и затвара, кад се Фишек меће или Фишечина вади; а инелија је од турске ријечи ине — игла. У сваке острагуше је кроз капак једна игла од челика. Када се пуца у ову иглу удари хабер а игла у капсолу на.Фишеку, те тако капсолу разбије и ватру у барут дадне. „1п§;е1епка — је к о V а п а и „I п § 1 еп 8 к ој", ос! које је 1 1ше 6. оћ П а". Ја у народу нијесам никад чуо „ингленка" него инглезача или инглезуш. И то је исто што инелија или острагуша, само су нешто бољега квалитета, него оне друге, које су турски војници носили. Ове су пушке још називали и глухарама, јер веле да се добро не чују, кад пуцају. Цијев јој је модра (каламидана).' „Ја1а§ап — оуес1 пог". Јатаган није овећи нож него је то баш прави велики нож. То му је провинцијално име у Црној Гори, те тако већином тамо сваки велики нож зову. „КаракНја — ризка за каркот, кигзит (1апе) уа1ја сЗ а ј та 18 с1гата 1 ко^а оп иМје (г а 2 и т 1 ј е 8 е о т ј е г 1 р о § о сИ) 1ај ујбе пе 081 аје и 21Уо1 ;и." Каиаклија је истина пушка на капак, и то је она иста инелија о којој сам гори говорио. Ни у какве капаклије нема у зрну 18 драма. Једине су биле неке лунше или ерзелије (пушке на капсолу) у којијех је било зрно толико тешко, али се оне нијесу могле звати капаклије, јер нијссу имале капка, него су се озго на цијев пуниле и са капсолом пуцале. Таковијем пушкама била је наоружана турска војска о славном гра(СВРЕ ховском боју, али од како су изашле острагуше, (а од тог има близу тридесет година), те пушке војници нијесу носили. Једине су били заитије који су су се тијем пушкам у потоње дане турске владавине у Босни служили. „Каба1ига та1а 1 уеНка абкегбко (у ој п 1 ско) ј е оги2ј е." Из овога описа не знамо какво је то оружје. Онај који не познаје оружја, ни турскога језика не ће знати или је то топ, или пушка, или сабља. — Касатура је кратка војничка сабља, која се мјесто бајунета на пушку натиче. Носила се је уз бедру. „ИесЈепјасе — о с! пајђо1је§ би 1 пајс1бНје§ бгећга, сIј е бе бгећго МјеН 1 ргеНјеуа као 1 ес1. Ма1о би гаоб1;а1е 12 а 21 а1ага." ГЈо овоме опису не знамо ни ово оружје какво је, само што би се рекло да је сво од сре.Зра али ни то није у ствари, јер даје сво од сребра, онда не би било употребљиво. У ледењача или леденица, како се такођер често чује, оправа је од сребра а чарак и цијев од гвожђа и челика као и у осталијех пушака. Оне су мале пушке, и носе се у пасу. Шпатл^а им је потања од шпатље свијех другијех пушака, осим у шиље. „Мас, — орсепИо је 1те 2а зуако оуесе оЈМго ^уог^је." Мач није „опћенито" име за свако оштро гвожђе. Он имаде баш свој посебни ков. Он је дуљи и од великога ножа и од сабље. Прав је и са обје стране оштар. Носред ошштруља плоштимице олукаст. Држало му је од гвожђа а на држалу браник гвозден за руку. ЋЕ СЕ)