Зора

3 0 Р А

држим, да ту слободу избора неће нико хтјети ограничавати, изузимајући уредника Поротника , који, како изгледа, има о томе своје нарочите погледе, и кога бисмо, можда, могли уврстити и у ону секту моралиста, који би из области књижевне хтјели да прогнају и прељубу, не би ли се на тај начин што лакше и сигурније одржала чистота и неприкосновеност брака. О осталој садржини ове прве свеске — мислим на она два превода са њемачког — ваља ми поменути, да је Разбојнишштђо с убијство.и, оц д-раФ. 0. Шварца, преведено доста траљаво, и да би и граматика и синтакса српска могла бити боља.

То би било жељети у толико више, што је, како изгледа Поротннк намијењен образованијем дијелу читалаца, који ће на српски превод, можда, више пазити но што су пазили преводиоци. Ко је убица? од Павла Линдау, није ни превод, већ извод из повеће студије тога писца, коју је он написао, ако се не варам, још као уредник једних паланачких новина, а за тим је — ако је тачан навод на стр. 36. — прерадио и издао у засебној књизи. Од три рада који представљају садржину ове прве свеске, овај од Линдауа је и једини, који заслужује пажњу, али и бољи српски превод. Биоград. Наггу.

Књижевноет С Л 0 В Е Н С К А *!> С }> п с к а Летопис Матице Српске, књига 193. прва свеска за 1898. г., изишла је са овим садржаје.м: I. Из прошлости српске школе, од 'Борђа Магарашевића; II. Устројство ц, кр. тителског крајишког шајкашког батаљона за лоба народног покрета 1848—49. г. од. А. Ђукића; III. Ричард III. Трагедија у пет чннова. Написао В. Шекспир, с енглеског превео Др. Лаза Костић; IV. Велики Варварин (Тодор Михаиловић Достојевски) од Марка Цара; V. Прилози за историју Црне Горе (Из одношаја с Арбаннјом), од Марка Драговића; VI. Јесење Елегије (трећи дно) пјесме Јована А. Дучића; VII. Приморска обличја. Пијеро Дзантза, од Спма Матавуља; VIII. Писма Ђуре Данпчића Јовану Бошковнћу, с допунама за штампу, приредио 'Борђе Магарашевић (наставак) IX. Умјетност; Сеоба Србаља, велика слика Паје Јовановића. Прнказ Драгутина Ј. Илијћа; X. КшЉвност. Марко Цар: Моје Симпатије. Књижевне слике и студије. Оцјена д-ра Каменка Суботића; Мпнералогија за

средње школе од Драгутина Антића и Николе Ракића. Оцјена Стевана Мнлованова. Типик Хилендарски, по препису епископа Димитрија (оштампано из XXXI. споменика Срп. Краљ. Академпје) Београд 1898. — Послије прнјеписа јеромонаха Евстатије и Архимандрпта Леонтија, јавља се ето и по трећи пут у штампп ово дјело из најстарије пернјоде српске писмене књижевности, познато у својој повјесншш под именом Хилендарски Типнк Си. Сапе, с тога, што се држп да је, оснм познатог животописа свог оца светог Симеуна (Немање), и ово дјело из књижевног рада св. Саве, писано за нарочите потребе српског Вилиндара. Овај прпјепис пропраћен је предговором еп. Димитрпје, у које.м се нзноси једно интересно расправљање о аутентичности досадањих пријеписа и о постанку ове знамените књиге. Празноверство, његоке последнце н утнцај на народнн Јсивот, написао је Милан Ј. Путниковпћ сврш. богослов и учитељ у Србији. Књига ће бити подијељена на 14 чланака у којима ће бити говора о појму празновјерства, његовој историји, његовим узроцнма, утицајима на вјеру, на друштво и обичаје' о празновјерству пред науком и пред законом; његовнм злим примјерима у страном и нашем народу; његовим пошљедицама; средствима за његово суз-