Зора

3 0 Р А

чешће пута и у нае бпвало. То пада у очи калд сравнимо критику са његовим дјелима, која су разноврсна, почавши од политичког чланка и философских студија, до царства јаке, еФективне драмске и н>ежне лирске појезије а то видимо и сравн,ујз'ћп оцјену једног пначе угледног хрватског лиета о дјелу под горњим натписом, које је отшгампано из Наде. И та хвала свједочп да су Хрвати п Срби једнокрвна браћа: има писаца који су постали чувени и као књижевници само зато, што су били бардови својпх партија. Сјајну ореолу њиховог пјесничког генија освјетљава партијски огањ, али ореолу која редовно и тамни одмах над пепелом свога живодавца. — 'Гај неминовни закон свакако ће једном да потисне и писца Ро Моги, Кгох Бозпи { Негсе^оуши, Рјезата, (-}ји1а г хит1т1а п т. д., да се начини мјеста многим даровитијим писцима његовог народа, који су међутим више читани а мање хваљени. Словеначка 1г !ис! Јп {ете. 7ЛоШ Е. вапст1. Т1зка1 ш га1оШ К-и<1оИ: МШс. 8". 81:т. 102. Збирка пјесама Е. Гангла, кога вићамо често по словеначким часописима, јавља се засебно оштампана у елегантном повезу. Ђот ш 8ие1 љубљански препоручује те пјесме и подстиче пјесника. 8!ибајј ивосЈе. Вотап. 8р1?а1а 1'атПпа Рајкота. V. (Јог 1 С 1. Тјвка1а 1п га1ои1а „вопвка 'Изкагпа" А. бађгзсек. 1897. Сепа 72 кг. Чешка Ки ћгећит Ас1гје. 0(1 Загајеуа с!о Е)иБгоу]пка Ј. ТгезИк. Ог<1оћепо 66 Ши81гасепп а 3 ођгагоуут1 ргИоћат!. И1иб(тоуаЦ Каге1 1Ле1з5сћег, Ј.. КдЉа а Гг. 2је^ег. — Оћваћ: Вагајето. Кгајет Во^штШ. Моб1аг. Ка Боћп ЈХегеГуе. Бићгоушк. — 148 81гап 1ех 8" Сепа 1 21. 50 кг. (КаМаЛаМзМ Ј. ОИу V Ргаге). — Јот мало пак ће путоппси о Босни и Херцего_ вини постати један обпчан еспап на књижевним европским пијацама. Ми и не сањасмо, да све оне гомиле путника, што из бијела свијета прелазе преко љета нашијем крајевима, дођоше зато да нас фотографишу, нацртају, опишу и изнесу пред свијет као некупоиуеаи1е по свом жпвоту, и један народ који заузимље усамљен положај међу осталим народима у Еврони. Нарочито нека њемачка и француска дјела умију да вам попабирче понеке ријетке ликове у нашем народу и преставе као тип српског становнишгва у Восни и Херцеговини. Тако умију и да забиљеже понеке народне сујевјерице и нзнесу их као сталне обичаје, по којима ваља да се одређује степен на којем стоји умно стање народа, с којим се је потог,их година цивилизација морала да ухвати у очајнички коштац! А свијем тијем вшпе се смјера на све прије, него да се пзнесе пстинита и вјерна слика

једног историјског народа, свјесног себе и својих националних тежња. Тако и Кепег-ово дјело (кога браћа Хрвати ипак преводе), пада опет у сасв 'м посебну врсту дјела са сасвим посебним смјером, ког овдје није могуће помпњати, али о ком је наша критика лијепо прозборплч. Но што и књига п"Д горњим натписом показује тако мало објективносги и слободног пресуђивања, то је тим жалосније, шго га је писао син објективног и слободног, нама братског чешког народа. С тог разлога, ово дјело није за препоруку и поред све елегантне спољашње израде, Фине хартпје и скупоцјених илустрација. 1г Моуећо Згћзка, и оиет је један путопис Кроз Иову Србију, или, како рекну Србијанци, кроз Новоослобођене Крајеве. Писац му је познати сликар Људевит Куба, којп је приложио дјелу и мале лијепе акварелске сличице. Излазпо је у добро уре■ђеном чешком књижевном листу КуеИ (Цзијеће) што излази у Прагу и коме је главни уредник, пјесник Свагоплук Чех. Угавкј (!изе, пар. Вг. НегИез. У. Ргаге 1898. Мак1ас1ет Ј. К. УШтка. -Ж С Т Р А Н А г«Францгска 1а 8егћ!е сћгеИеппе. Е1и(1е МаЂопдие раг А. (Г аугП , тш -18 (;ге р1ешро1;епЦа!ге. Рапз. 1897. У овом дјелу, које је иодијељено у пет глава, обухваћена је сва историјска прошлост српске цркве. Осим увода, у коме је краћи преглед српске цркве до Немањића, говори се још у глави I. 0 пећској патријаршији и цркви у Србији до најновнјег доба; у II. 0 српској прав. цркви у Босни п Херцеговини; у III. О српској цркви у Црној Гори, до конкордата с Римом (1886. г.); у IV. 0 српској цркви у АустроУгарској од Чарнојевића до данас; у У. 0 одношајпма С-рба с Римом од XI. до XV. впјека, крижевачкој бискупгји и „Србима католицима". — Наши црквени историчари ваљало би да не прећуте своје мишљење о дјелу, у којем је ријеч о нашој цркви у свп.ча временима и свпма крајевима српским, а које је још уз то, из пера једног француског стручњака, који је већ доста наппсао о православној цркви, а који ужива добар глас у колу нознавалаца њене прошлости. Нетачни подаци о нама, нашој цркви, њеном положају, каквих се често лаћају странци кад о нама воде ријеч, пе би смјели иролазитп неопажени. Ми сами најпозванији смо да станемо на пут ширењу онога што није исправно и што хоће да послужи често за подлогу читавих исторпчарских расправљања. Њемачка ВЈ1зНо1Нееа беодгарћјеа. Негаш-^е^ећеп уои с!ег ОевеПасћаИ Лг ЕгЉипЗе /,и ВсгНи, ћеагћеНеГ,