Зора

К Р 0 Н И К А

уоп (Жо Вазсћт. В;ш<1 III. Јаћг^аи^ 1893. (XVI, 4025) ВегНп 1896 шк! 1897. Н. \У. КиМ. & МагкЊемачко Друштво за Науку о Земљи у Берлнну има 799 чланоза засједача 338 редовних чланова на страни, 53 чланова дописника и 50 почасних, свсга 1244. Према овом часопису (III. св.) друштво је из" давало разне потпоре научницима за путовање кр >з неописане крајеве и њихово научно псцитивање. Карло Ригер Штифтунг добио је годишњи трошак за пут у Хондурас, Рудолф Прице потпору за пут у Тунис и Триполис и т. д., а издаје и знамениту ВЉИоЉес-у Сгео^гар1пс-у, којадоноси публикације не само из пера њемачких радника на пољу те науке, него и из свијех другијех лнгература у своме пријеводу па и из словенских: руске, пољске, чешке, српско-хрватске и т. д. N<31311 е. ЗегћЈегс« уег!гјећепе Копјдјп. већепиП18зе уоп Ве1§гас1, еггаћИ \"оп А. топ К1ас1ога. Дражђански илустровани лист ^еНврЈе^е! износи овај роман у свом првом броју (№г. 1. Вап<1 XVI.). У позиву на претплату, уредништво вели за свој лист> да с нове године почиње с једним — ћ5сћн(: араппепЛеп ипЗ 8в88е1п(1еп бепгаНопз-Еотапе. — Вјероватно је да ће тај роман у исто вријеме изићи п у нас Срба у пријеводу и то можда и исто врпјеме кад и у Нијемаца отштампано у посебну књпгу. Не буде ли то, ми ћсмо, његовим поводом, (кад пзиђе сав штампан,) наппсати опширнији приказ једне колекције оваких дјела о Србима и српским владаоцима, која је погоњих година постала „зраппешД," „аеззећн!" и „зепгаМопз" у њемачкој повременој штампи.

Италијанска Вага1ЈегЈ 0ге$1е. МетоНе Л' А/гГса (1892—1896.) соп саг!а ^епега1е |1е1 Г ЕгЉеа е рјап1 сИ ћаИа^Иа арровИатепке сутрПаМ е Дезе^паМ. Тоипо в. 3. I' Атоге, зове се нов роман што га је написао сенатор фпорентпјски и научник-антрополог Павле Мантегаца. Ј1 1-здо сГ 0г4а сИ 6. <1е А^озНш. Сои 1ге саг!е е<1 ииа 1ауо1а. Топпо. ——

Умјетност.

II (► 0 V И Ш Т Е Царица Милица, историјска драма у пет чпнова, од непознатог писца, представљана први пут на св. Саву о. г. у Народном Позоришту у Биограду. И Корнељ и Расин и Шекспир, нарочито овај пошљедњи, сматрали су историју, по природи њезиној, као врло тра-

гичну ствар, као музеЈ пун страховитих ужаса. Она је била за њих богата ризница, иуна драгоцјених приједмета за драму. Историја је то и послије њих остала. Саио, послије Шекспира, Корнеља и Расина историска драма не налази себи твораца. Једри, снажни, лијепи, чисти топли стихови, проткани идеалима и идејама, замјењивали су радњу. Облик даваше, често, врло често, сјајне успјехе. Створити њега тешко је, али створити добру историску драму, у којој би једна стална радња, интрига, везивала чврсто слике између себе, још је теже. Онда је потребно много изналажења у детаљима, много тоиуетеп1-а. ГГодесити облик у радњу, то је савршенство. Цармца Миљица је једна драмска епизода из доба, — препуног сличних епизода, — кад на европску позорницу ступа крјепка и млада сила Ислама пријетећи да промијени лице цијелој Европи. У њој је, у седам слика, изнесено вријеме, врло кратко уосталом, од боја Косовскога, па до ступања Царице Милице у манастир. Да прегледамо те слике. Прве двије: сретање Бајазитово са Лазаревом кћери Оливером и савјетовање између мајке сина и ћерке о условима мира, које поставља побједилац, — само су наглашавање драме. Детаљи, који не прецизирају много. Трећа, најљепша слика: Сабор. Царици саоггштава племству Бајазитове услове мира. Језа пролази сабором слушајући диктоване услове мира. Чују се узвици : „Никад! Прије сви да изгинемо!" Блиједе, распуштене косе, у црнини, ступи пред сабор Оливера, најсигурнији јемац за мнр. II никада Српкиња није љепшу жртву отаџбини својој принијела . . . Четврта слика: Вук Бранковић, зет Лазарев, претендент на српски упраокњени, како он смјело тврди, пријесто ; противншс мира са Турцима; поборник савеза са Угрима. Пета слика: У Једрену. Харем, силнога падише. Туговање Оливерино. Избављење Ђурђа Срацимировића, зета Лазаревог, и први пољубац Бајазитов, као награда за то. Шеста слика: Пред градом Приштином. Вук Бранковић на бојном пољу у очи битке. Привиђање сјени Лазареве. Пропаст Вукова.