Зора

3 0 Р А

87

Седма и пошљедња слика: Мир је закључен. У земљи српској влада мир. Царица Милида се одриче пријестола, иде у манастир, а Стеван, њен син, прима круну. Право да речемо, нама је непознато шта је писца побудило, да нам прикаже баш ову епизоду из живота жече Лазареве. О Царици Милици, колико ми знамо, нема спора међу научницима. Она није легендарна личност. Она је једна слаба жена и добра мати, али не и велика Српкиња.Њено одступање с пријестола, епилог драми, није никакав важан чин. Закључење мира са Турцима исто тако, јер одмах по истоме она иде у манастир, по примјеру већине српских краљева.У опште, ова епизода је врло неподесна за нас. Она је историски тачна, до ситница тачна. Научне истине, историски тачне, нису увијек довољно гипке, глатке, подесне за историску драму. Често су фаталне по успјех ове. Ради тенденције, ради гледаоца, писац историске драме не треба да се увијек држи научне истине. Ми радије гледамо дотјерану историју. Ако нам је стало до истине научне, ми ћемо је тражити и наћи на другоме мјесту. Овудје, у историској драми треба радње; мотива силној радњи, која ће нас од почетка до краја држати, са нами се, као бујица, титрати. Одати историји скрупулозно поштовање, жртвовати јој чак и националне предрасуде, значи бити сам ковач свога неуспјеха. Још нешто. Нама изгледа да је ради овога писац Царице Милице пао у једну погрјешку: умјереност и млакост. У свима оним моментима, у којима смо рачунали на препрјерке страстима, Вуковој и Бајазитовој, дакле, на главно у драми, писац н.пх — препрјеке — сгслони. Ово прави утисак, противан ономе који би требао да произведе; изгледа, да он уништава драму само да личности у њој не страдају много. Најљегппе се то види на Оливери. Она је жртва, а њене муке нису велике. Ми бисмо хтјели, да она јаче, силније осјећа ужас у великој жртви, да ову до краја принесе, борећи се између два осјећаја: гнушања према Вајазиту и љубави према народу своме. Тога нема и ми то не разумијемо. Ово у толико прије, што нам се нигда нарочито не наглашава извор снаге и љубави Оливерине према Србији.

Сем Вука Бранковића, а друкчије не би ни могло бити, личности у овој драми не разликују се међу собом у карактеру. Све иду за идејом ове драме. А отуда утисак тачности, конструктивне хармоније, али и хладноће. Отуд утисак да је Бајазит не искрени, заљубљени султан, већ владар, који из политичких рачуна љуби. А противно се баш хтјело да тврди. Писац је ове драме до ситница обазрив излагач тачних слика из краткога доба од четири године из наше историје, доба пуно поучних примјера за садашњост. Нигдје довољне снаге, бујности, срчаности, младалачке ватре и топлине. Облик је ријетко гдје лијеп у својој звучности (за ово имају поднијети један дио кривице приказивачи). Јако нам је падало у очи сиромаштво у лијепим фигурама и у изразима, као и богатство у старим српским костимима. Закључак: Царица Милица као драма нити је рђава нити је добра. Она је безначајна. Нама је дужност казати онако како је, имајући на уму: добар укус, здрав суд и лијепе обичаје. Писцу је у д_ужности поправљати се и радити даље. Писац Царице Милице има од онога трога, што рекосмо, двоје. Треће ће доћи. Биоград. ј. М. Јов. Р а з н о. Најве^н хонорар књижевнички добио је неки Ки<1уаг(1 К1р1ш од јешог америчког недјељног листа за своју приповијетку „Кг. 007" из живота нажељезничким шинама. Ова краткаприча има једва7000ријечи а плаћено му је за.њу 150 долара. На сваку ријеч пада по 20 дентава, а то је нешто мање од динара. Хенрик ибзен, велики скандинавски писац, пјесник-драматичар славиће 20. маја своју седамдесетогодишњицу живота. Удружени најбољи књижевници његовог народа издаће велику књигу-споменицу у славу Ибзенову, у којој ће, између осталих разноврснијех прилога, бити и студија краља Оскара о Нбзеновнм књижевним радовима. Нови Андре. И француски пловац по ваздуху Годард одлучио се да путује балоном на сјеверни пол, полазећи од Шпицбергена. Балонов обим биће 87 мегара; испуњаваће га 10.000 куб. мет. воденика, а бпће са 10 мањих балона окружен који ће служити као гасометар. Годард држи да ће његов балон са теретом лутничким од 12.000 кг. моћи да се држи у ваздуху пуних 60 дана. С њим ће путовати још њих седморнца, међу њима једагГхемичар, један метеоролог и један љечнпк. Балон би у секунди морао да пређе 4 метра, па да за 60 дана пређе пуг који би износио 20.000 кпломегара; а да се крене са свога мјеста, чекаће Годард до љета неби ли сачекао какав траг или глас о Андрејевој експедицији, који би био поузданији него они гласови, који се потоњих дана пронашаху о његовој пропасти.