Зора

3 0 Р А

141

пукотине и бездаие земљине напоље и пламте ватром. То је та вјечна ватра којеиматамо на више мјеста; јер туда, још од прије потопског доба има још неизмјерна множина смоластих изгрушина и њених испједина као рудног уља, које се циједи било у бунареве било каткад у језеро. У старо доба те исцједине догшрале су чак у Хвалинско Језеро (Касгшјско Море), а кад би се понегдје запалиле, претвориле би често пута језеро у право огњено море. То је био један од главних узрока, да су онамошњи народи били обожаваоци Огња. У Мошковљана налазимо бога ватре како већ бјеше речено под именом Скогза ') Био је оличен биковом главом, роговима и копитама (папцима) а иначе л^удским трупом, рукама и дугачким ноктима. У љевици држи жезло. Пред Хорзом пламти ватра. Обожавали су га све до IX. вијека. У Кијеву сусрећемо осим Перуна још и кумира Дида (Дјед) коме су држали свети огањ. Свештеници говораху да му је унук Лела 2 ) (Лелтз) први уждио ватру. Љељ, Љел^о био је бог Љубави а брат му је био Пољељо, који је био бог женидбе и брака. — У Кијеву су славили и божанског обретника и творца ватре бога Зницљ-а, те му нијетијаху вјечиту ватру и лијечаху ватром и рањенике и болеснике уз извјесне жртве, ајош су и бајали том приликом. Перзијанци су ведску жртву СомаР) имитирали жртвом Хаома а приносили су заједно са жртвом бика богу Митри. Ево шта вели божан') СћггзЂ, СћогзЂ од ^ћаг = горјети, жарити, свијетлити. Лела је данас обично дјевојачко име у Банату. 3 ) Сома, аријско Саума = свето стабло, од сскр. су, сунаути ожимати сок; зендски ху хунЛшпп, хаонаоити — исциједитн сок. Хашна, зендски ступа за туцање биљака.

ство свјетлости Ахурамазда (Ормузд) у светој књизи Вендидад. 4 ) „Да је могуће одољети болестима и разнијем трпњама, грозничној огњуштини, трулости и нечистоти, коју је Агромањус (Ахриман, Мрачњак) уцијепио у човјечје тијело, створио сам љековите биљке, више стотина њих све наоколо Гаокерина ," 5 ) — Инђани су пак свОју жртву Сома вршили према добу љета и то редевито о јесењскоЈ равнодневници о млађаку и уштапу мјесеца, 0 ) а чињено је то и пред сваким ратом и то веома свечано. Ту се приуготовљавало Сома-пиће у здравље цијелог народа. С тога су то дрво називали и стаблом живота, јер су од његова сока и млијека правили и пиће против болестима. У Ригведи 7 ) моли се краљ Васиста богу Индри овако: „Буди ми молиоцу присутан (при жртви) и немој ми изостати. Дођи нам па макар из далека на свечаност. А ако си међу нама тада нас чуј! Сједи међу нас, који ти се овдје молимо и посади се с нама ка пићу, као што сједају мухе на мед... Ово пиће од Сомина сока помијешано с млијеком, знај приуготовљено је за Индру. Дакле дођи наоружан громовитом стријелом и са коњима, па да нам га весело пијеш ..." Стабло живота остало је у успомени за дуго времена скоро у свијех Аријанаца а видићемо га понекад 4 ) УепЛМаД 20, 13, е!с. | 5 ) Гаокерина = гау -|- корна. Гау = крава, карна = ухо; Гаукерина = кравље ухо. Гако се звало стабло Ђијела Хаома = бапвеуега 2еу1атса. Ову су држали стаблом живота и неумрлости а расла је у рају (на острву Цејлону). Хаол:а је биљка која расте као грмље и пење се на стабло као лоза. Лишће је као у чемина, јасмина. Расте у Перзији на брјеговима Сирвана (81пг?ап, вуИап, МасеДогап) око Изеда, а биће то јамачно она иста биљка што се у Грка звала Ам.ОМЛС, латински Атошит а Стпатотитто је корица = цимет, сасвим је друга врста биљке. — Сок јој се звао Регаћот. 6 ) К^теЛа VII. 32. 7 ) Баз АНагеуа-Вгаћтапа (Јез Ш<^ес1а V. МагИп Наи<?, Вг. Рћ. В1гес1ог (1ег ЗапвкпШисНеп ш РипаСо11еде Вотћау 1833. 1,ош1оп. ТгЉпег еЂ Сотр.