Зора

140

0 ОБОЖАВАЊУ ОГЊА И ОГЊИШТА

Р ОБОЖАВАЊУ јЗгЊА И РгЊИШТА вадак из: Упоредне Старославенске Митологије, с обзиром на народне обичаје и старе народне пјеслге.

Извадак из: Улоредне Старославенске Митологије, с обзиром на народне — Др. Никола Гржетић (наотавак) _ ј ако видјесмо и стари су ИнШР^ђани славили свога бика Ц\Ш^Пасху. х ) Они су га пасли у храмовима као Мисирци свога | Еиафа (Аписа). У прољеће водили су га Браманци од куће до куће — попут Мисираца — а људи би врискали од силне радости кад би га опазили. У знак поштовања, дизали би обје руке пред чело, а кад би им се приближио, тад би се дотакли његова плећа и приносили му пиринач и ражован хљеб. У одређено вријеме љета, приносили су му и жртву, као Мисирци свом Хапију. На мједеним киповима тог светог индијског бика виђа се сунчани котур у знак да потјече од сунчаног божанства, као што је потекао и мисирски Хапе од сунчаног Осора. И Инђани су га називали Апе 2 ) т. ј. отац , а одатле је и грчко атс^оа-олсо?, апа, папа, тата, отац. У Скита је Аииса била богиња-мајка, жена Папова (Рараиз). У старијех Словена био је Апи-дома заштитник куће и кућишта те су му се молили кад би се селили у други дом да их и даље штити. Зороастерова вјера 3 ) увјерава, да је од Светог Бика потекло свако створење, а нарочито свако племенито стабло. —'Ово исконско семитско сунчано божанство, које су најприје Мисирци а доцније и Пунци и Вавилоњани обожавали под именом Бала (Ваа1), Вала или Бела (господар, владар) прешло је време') Пасхубади му је. био надимак, а то зкачи говедарски главар, поглавица. 2 ) Староаријско је атћћа, аћћћа = отац, апа; санскритски атћћа, атћћа1а = мајка, маја мама. 3 ) 2епс1-Ауе81а. уоп Ј. РЛОепкег Ејуа 1777. III. в1г. 129.

ном и на Пра-Словене, те га налазимо у њих под именом Велеса, Волоса , и Власина. Од тог бога имају у Јужних Словена и нека имена лична, од Власина : Власа, Власан, Влајко, Власта, звијезде Влашићи и бријег Влашићи у Херцеговини; од Велеса: Веласлав, Велисав, Велис, Вељко, Веља, Вељим и т. д.; од Волоса. Вол, Волан, Волимир, Вољко. Осим имена личних има и имена градова : Велес у Маћедонији, Балиград (Белград) на Карпатима, Болград у Бесарабији, Бјелинау Босни, Билећ у Херцеговини, Белград у Далмацији, Бјелушине у Мостару у Херцеговини. Има и имена гора : Вележ у Херцеговини и Велебит у Приморју. — У Јужној Славији находимо и поштовање говечета. У Херцеговини види се и данданас како устане сељанка-бака испред вола кад наиђе. Ако је запиташ зашто је то учинила, рећи ће: „Е, то нам је хранитељ и отац! . . Обожазање бога Бела било је од увијек увријежено у Прасловена и Старословена а држим да је био СћгзЋ или Хорша (Гориша) само надимак бога Бела, коме су Сарматски Словени палили свој вјечни огањ. Близу града Баку на Хвалинском Језеру имају и сад рушевине храма и манастира Партијских калуђера, гдје је горио вјечни огањ, Тај огањ гори од. недогледнијех вијекова а клањали су му се сви Каспијци и Перзијанци још од памтивијека. Данас га з г потребљују за пречишћавање прекапање наФте или каменога уља. Угљично - воденикови гасови продиру тамо из њедара земље кроз