Зора

182

ПАСТИРКА

танским путем, па си и друге окрен'о за собом . . . Знаш ли ти, да сам се поинадио са јаранима рад' тебе . . . А они су ми били к'о браћа, баш к'о рођена браћа . . . И ту га поново облише сузе. — Па јесам јш ти ја рек'о, да се инадиш с њима? — запита Алија. — Ниси ти, ама нисам мог'о слушат' како те Махмут-ага ружи . . . Син си ми, па не могу поднијет', да те ико у моје очи резили . • . Јок! . . То не могу поднијет', па све кад би ачик знао, да је 'нако к'о што они кажу . . . И поинадио сам се с њима, макар што нису толико криви .. Ти си кривљи, ама ти си ми син... Гледајући очеве сузе, Алији се ражали, па не могаше да одоли срцу, а да не полети Муј-аги, да га загрли. Но овај се за час измаче и одгурну га од себе. — Јок! Нећеш ме грлит' . . Ја не дам, да ме твојом руком окаљаш,

јер ти је каљава к'о у циганина . . . Ја само не дам, да те свит у моје очи ружи, а ја ћу те сам ружит' вазда, док не окренеш правим путем ... Алија обори главу и ћутећи пође у ћошу. Ове очеве ријечи, биле су му теже, него ријечи свега свијета; оне су биле, као нож, забоден у сред срца. . . Јер није шала чути осуду из уста оца, свога рођеног оца, који га тако воли, па га чак и брани и ако у себи мисли, да је крив. — Жао ми гаје, — рече ону себи. — Њему је мучно . . . Ама шта ћу ја? Ја нећу преврнут, па макар било, што је најгоре . . Волим да ме и отац прокуне, него да ме прокуну браћа ... Млађарија је са мном, па се не бојим никога. . . II он не одговори Муј-аги ништа и ако га је овај гледао и очекивао: хоће ли се покорити и обећати, да ће изаћи на „прави пут"

П

Париз.

АСТИРКА Т>орђе X. Залокоста —

еверицу, пастирчицу волео сам негда, да, Вол'о сам је врло много, Али шта сам тада мог'о Кад сам био дете ја? На мирисној трави једном, кад је грљах, љубљах свуд', „Чуј ме, рекох, ја те молим, Маро, Маро, ја те волим, Вез тебе ћу бити луд!" Јој, шта беше несташници ! Радости јој не би крај; Љубљаше ме, беше сретна, Ал' најаад ми рече сетна: „За љубав си мали, знај! . . ." Прошли данци, ја одрастох, ал' сад другог љуби та, МеАе гордо са се хити, Ал' заборав неће скрити Пољупце јој никада!

са грчког Вој. В. Рашиђ.