Зора

3 0 Р А

191

Андрија. Ја ћу им осигурати живот. Госпођа од Тозеша. Неће примити. Андрија. Неће примити поклон од живога човека, покојников завештај примиће. Госиођа од Тозеша. Хоћете да умрете ? Андрија. Зар ја знам шта хоћу, шта треба да радим ? Једно је изван сумње: ја нисам живео као што је требало да живим. Чинио сам зла свима које волем и они ми га злим враћају, једни нехотице, други хотимице. Немам више ни оца ни мајке, који ме обожаваху. Десет година има како непомични и ледени леже под земљом. Ја сам тако несрећан овде, где они више нису, да се покаткад запитам, да ли онде, где су они, не бих био срећнији. Госиођа од Тозеша. Збиља ?! Одиста ме жалостите. И то све .. . ! Али обећајте ми да ћете ми писати : два три реда да ме умирите. Јер ја вам добра желим. (Видећила он ништа не одговара) ЗбОГОМ. (Удаљава се). АнДрија (ставши пред њу) Реците ми, Бога вам, шта знате о госпођици Брисо. Госпођа од Тозета. Једва једном! Ето то је главно. Андрија. Е па јест, то је главно. Госпођа од Тозеша. Хоћете ли ми веровати, ако вам истину кажем ? Андрија. Хоћете ли ми рећи истину, ако вам обећам да ћу вам веровати?

Госиођа од Тозеша. Пре свега, ви знате шта је мени главно: ја волим и свагда сам волела само Фернана на овом свету. Он је за вас тако пун недостатака и порока, да би га требало обесити. Нека је тако; али ја, која сам његова мајка, ја га волим као што је вас ваша мајка волела. У свакој од нас маЈка је независна од жене. Ја, данас налазим код њега све врлине, а ако је што скривио, све му праштам. Тоје та материнска љубав, против које не можете ништа ни ви нити ико други. Ја сам врло лакомислена и претерано весела, али кад бих њега изгубила — крв ми се леди при самој помисли — кад бих њега изгубила, учинила бих, увјеравам вас, оно, што ви хоћете да учините због Денизе: убила бих се. Верујете ли ? Андрија. То је могуће. Госиођа од Тозеша. Срећом. И за све што се њега тиче глупо сам сујеверна. А сад, заклињем вам се — жив ми Фернан! — да о госпођици Брисо ништа друго не знам до то, да га је она волела, да ја нисам хтела да се он њоме ожени и да је она због тога била врло несрећна. Никад ми Фернан није рекао ништа друго; ја не знам ништа друго, нема ничег другог. Ето вам;јесте ли задовољни ? Што се тиче Фернана, понављам вам да се он сасвим променио, да се врло добро понаша, да је врло искрено и врло озбиљно заљубљен у Марту и да.... Андрија (Прекида је) Али онда, зашто сте ми рекли јутрос о госпођици Брисо? Госпођа од Тозеша. Одмах престанете да ме слушате чим вам више не говорим о њој.