Зора

190

Д Е Н И 3 А

Д Е Н И 3 А Л Р А Ш & 7 Ч Е Т И Р И Ч И Н А, Н Д П И С Д 0 АЛЕКСАНДАР ДИМА СИН с пишчевим допуштењем превео с Француског Милан Вл. "Борђевик (НАСТАВАК)

Другд II ( ) ,? А 15 А., Госиођа од Тозеша, Андрија. ГоСПОђа Од ТоЗбШЛ (за себе) Наггред! Све или ништа! (Аидрији који уђе). Драги пријатељу, дошла са;м да вам кажем збогом. Андрија. Одлазите? Госиођа од Тозеша. Да, с Фернаном. Андрија. Зашто ? Госпођа од Тозеша. Још питате? Како да останем овде после онаквог вашег одговора мени и после онога, што се десило између вас и ваше сестре, и што ми је она испричала! Немогуће је јасније избацити људе из куће. Андрнја. Ви сте криви. Госпођа од Тозета. Ја крива? Андрија. Немојте да се препиремо. Госпођа од Тозеша. Онда збогом! Андрија (да јој руку). Збогом! Госпођа од Тозеша. И Фернан ће доћи да се опрости с вама; чекам га. Што се тиче Марте...

Андрија. Она је у својој соби. Госпођа од Тозетпа. Где не прима. (Поћута). А у манастиру ? Андрија. Такође неће примати. Госпођа од Тозета. Ко би икад помислио да ће се наше пријатељство тако завршити! Признајте да је то смешно. Андрпја. Реците: жалосно. Госпођа од Тозета. Знате да ће и Дениза отићи из замка кад Марта оде. Андрија. Право има. Госпођа од Тоозеша. Одобравате јој? Андрија. Она врши своју дужност. Госиођа од Тозета. Њени родитељи . . . Андрија. Одлазе с њом; то је сасвим природно. Госиођа од Тозета. А ви ? Андрија. Ја остајем сам. Госиођа од Тозета. А шта ће бити с тим људма кад не буду код вас.