Зора

220

Д Е Н И 3 А

Брисо. Шта ти је? Госиађа Брисо. Тако велика част! Међутим госпођа од Тозета ми је то наговестила. Изгледа да су јој ваше намере биле познате, господине конте? Андрија. Јесте ли већ говорили о томе с госпођицом Брисо ? Госиођа Брисо. Јесам, ништа не тврдећи; госпођа од Тозета могла се преварити. Анбрија. Јесте ли могли наслутити осећања ваше кћери ? Госиођа Брисо. Говорила сам јој о томе кад ми рекоше да ме ви зовете; није имала времена да ми одговори. Надала сам се да ћете ми о њој говорити. Она је ту, у тој соби. Брисо ће је зовнути па ћемо вас оставити на само; је ли Брисо, да је боље да ми не будемо присутни разговору између господина конта и ње? Она је стидљива, повучена у се; пред нама може бити не би одговорила као што треба да одговори. У сваком случају, господине конте, будите уверени и немојте никад заборавити да смо ми сви гоТОВП За ВаС ЖПВОТ ДаТИ. (Плачући узме му руке и хоће да их пољуби.) Андрија. Шта радите ? (Стеже јој нежно руке) Госпођа Брисо. (Брисо-у) Ајде, Брисо, ајде извести Денизу, па нека одмах реши своју судбину. Брисо (оде вратима од еобе, којз' је госпођа Брисо показала, и отвори их пошто је једаред или дваред зачуђено погледао своју жену. Зовне:) Денизо! Двниза (иза кулисе) Оче ! (Улази).

Брисо. Ходи, господин конт хоће да гоВОрИ С ТОбОМ. (Изађе на леву страну.) Дениза, пошто је пољубила оца, приђе мајци, коју љуби јаче и срдачније. Госпођа Брисо изађе на десну страну.

Ј1ШТ& ПО.Ј ЛВА, Дениза, Андрија. Андрија. Ваши родитељи, госп.ођице, одобравају разговор, који ћемо водити. Они ми допуштају да вам кажем да вас волим и да вам то кажем, као што већ одазно осећам, из дубине срца. Остављају вам, да се сами решите. Дениза. Знала сам за ту љубав. Андрија. Ваша мајка, рече ми, говорила вам је о томе мало час. Дениза. Знала сам за њу пре него што ми је она говорила. ГТокрај све ваше уздржљивости, покрај све ваше деликатности ви је од мене нисте могли сакрити. Осећала сам да ме један поштен човек воли дискретно, с поштовањем и тиме сам се тако поносила, тако сам срећна била, као што се само може бити. Андрија. Дакле и ви сте мене мало волели... у потаји. Дениза. Ако волети значи признавати узвишеност и племенитост једнога човека и дивити им се, ставити га у свом срцу и својој мисли изнад свију осталих и бити, не надајући се никаквој награди, исто тако готова да му жртвујем цео живот минут по минут као и да сместа умрем само