Зора

3 О Р А 229

0

ЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

Из моје доиовине, цртице Сиет. Ћороттћа. Издање и шталта издакачке књиокарнице Пахер и Кисића у Мостару 1898. Цијена 60 потића. Прочитавши ове цртице намеће ми се мисао како бих им овако невластан надјенуо друго име. Не бих их назвао: Из лгоје домокине, него бих се лагано прикрао до најљепше мостарске махале, откинуо бих смоквину гранчицу и умочив јој врх у мирисну ружу, исписао бих њоме нанасловном листу: „Откуцаји срца". Откуцаји оног срца, што стиснуто и скривено под јелеком тихо уздише и бије као у преплашене грлице, или се јогунасто стеже и упорно загушује уздах и задржава сузу у оку да не кане. То су осјећаји што извиру у озицаним закутцима, испреплетаним зеленим грањем, гдје не допире чаршиска прашина, гдЈе не зврче точкови и не чује се ситно звонце насртљива бицикла. То је онај кутић, гдје у Тихој ноћи обасјаној сребрним сјајем мјесеца, кад бумбул о љубави прижељкује а Неретва тајанствено шуми, кад и пошљедњи одјек са мунаре одјекне и изгуби се тихо и лагано у ноћи као магловнти колутови дима из чибука старог хоџе, — гдје се извијају уздаси и осјећаји онако њежно одишу чезнећи за загрљајем драгановим. Ја се мало занијех! Ал признајем да сам тако осјећао читајући неколицину ових цртица, допуњујући их живим бојама моје маште и уживајући у оним лирским моментима пишчевих симпатија, Приказујући ове цртице, износим своје утиске,који ће прије одговорити сврси ових редака, него ли подвлачење црвеном оловком појединих мјеста — по умјесним ријечима Марка Цара — „као намргођен педагог, који поправља задатке." Теме ових цртица заиста су биране и лијепе. Моменти су у њима дирљиви и предишу неким лирским севдахом, само што писац овако поетичним ниансама није дао довољноумјетничкогколорита,није ихзачинио оним, што данас карактерише индивидуалну особину умјетника, — стилом својим. Изгледа ми да поједине тренутке не само да није довољно оцртао, него их је

неком особитом краткоћом најједноставније само маркирао. У приказу свом на Крвни мир у лањском Браиконолг Колу нарочито сам напоменуо да писац мало пажње поклања дескрипцији и да се чува оног обичног констатовања и биљежења појединих душевних покрета и појава природнихљепота, па да не брзајући у својим радовима има на уму љепоту стила и излагање процедуре психолошких појава. Има одјељака у овим цртицама, који у пуној мјери одговарају овом мом субјективном укусу, као шго је почетак описа У ноћи , гдје је кичица пишчева издашнија била, па опис У лшјчину загрљају, гдје је фотографском вјерношћу снимио увод у цртицу и у Ненином злату, гдјеје изнесена идилична љепота мирисних вртова. Има мјеста, која никако не дозвољавају негацију горе поменутих нужних способности пишчевих, али баш зато одају брзини његова рада и недовољну пажњу појединим детаљима. А јасам увјерен даотацволи својудјецу, па што их не би што љепше и китњастије одјевену пустио у чаршију, а може му бити. По самом садржају изузевши Мула Јусуфоп дувар и Под вјештичиним кровол1, ове су цртице преливене благом меланхолијом, анекесрчаном одважношћу добро схваћених типова. Пошљедња цртица ове симпатичне збирке, и ако сижеом својим потсјећа на романтичне заостатке старије нам литературе, толико је лијепа замисао и тако примамљиве дражи да заносно заузев ми душу, и нехотице замишљах: од коликог би еФекта овака појава на позорници била! Читајући ову збирку моје срце није мировало . . . Моја душа осјећала је тугу и бол . . . А ако је наступила више пута пауза за осјећај љепоте умјетности — зато носи писац надуши гријех. Ал ја разумијем дар, па му цијеним и врлине и слабости. Зато их овако комплетне најтоплије и препоручујем. Издање пак Пахер и Кисића својом дивном израдом и елегантном спољашношћу, и овом се приликом показало достојним одликовањем. Ј. П.

--<•» ♦ ■»>-