Зора

206

Л 0 Р Е Л А Ј

боте ипак вјешто саставља. Па и кад би његов приказ у Љешопису био још неспретније и сухопарније написан, него што је, могло би се опет дати, да му је у изворним радовима поглед бистар, суд непристрастан.

па — макар колико то невЈероватно изгледало — и стил углађен. Др. Каменко има само једну кривицу: што од тих својих оригиналних радова није још ништа саопштио српској публици.

ОРЕЛАЈ — Хајне —

е знам шта је, те сам тако Сјетном тугом обрван; Једне бајке из давнина Ја се сећам ноћ и дан:

Ваздух хлади; Рајна тече; Повија се први мрак, 11о брдима златно вече Свој румени баца зрак.

Златним чешљом чешља власи И слађани пјева пој; Преплећу се меки гласи По вечери руменој.

Тамо гори, дивна, чиста, Сједи нева — рајски крас, С ње злаћани вео блиста И обвија вити стас.

Младо момче с чамцем стиже, С чежњом слуша дивни склад, У висину поглед диже А хрид стоји — и гле сад:

Чамац прште, момче тоне У дубоки загрљај; То је звуком пјесме оне Учинила Лорелај . . .

Р

АЗОРЕНО ГНИЈЕЗДО — Приповијетка из Мостара — С в е х. Ћ о р о в и ћ (НАСТАВАК) *

XI.

Јрирако који дан, а хука све то ^Г^већа и све страшнија. Неколико пута већ дошло и до битке. И ако су говорили да се неће састајати, ипак се догађало,да

„други", па из почетка иде све лијепо и глатко, док мало по мало не забасају појединци, па дође и до крупњих ријечи. Иза тога расположења појединаца пређе на све, те се дигне граја до неба. Из те граје

се по гдје гдје састану и „Једни" изроди се псовка,

а иза псовке на-