Зора

282

оцјене и П риказ И

и од кога је добио назив херцешки Стефан Вукчић-Косача, као и на вјеру његову, јер су то питања од врло велике историјске вриједности. Пошто је т. Попарић у питањима када је и од кога је Стефан Вукчић добио назив Херцега осврнуо се на поједине изворе о томе и доказао да је повеља Фарлатова о познатоме Коњичкоме Сабору прости фалзиФикат, вели: „Рон4о је Мте Локагапо <1а је роге1ја Каг1а1оуа о Копјгскот 8аћот ШзШка!, ро зеђ! рас1а тпепје (1а је кпег 81;јерап Коваса уес §ос1. 1446. 1тао па81 оу Негсе^а 8 у . 8а\ т е. Ст1ес1е §о<1. 1 447., пе 1 )1 ке!)а1о (1а габргау1јато, ро§4о шјес1ап |лзас пе^угсћ, <1а је 81јерап 1е §о(Ипе ров1ао Негсе§от ако па <1а]је игаито, с!а уеИка \с 1па ргзаса 1 угс И с1а је саг РпМћ III. росНјеИо па81оу Негсе^а 8\ ; . 8ауе кпеги 81јерапи Ко«ас1 1 1;о дос1. 1448." (стр. 29—30). Да бп то још боље потврдио г. писац, позвао се је на мога пријатеља Др. Ћ. Трухелху, али том истом приликом заборавио је г. писац, шта му је на ту тврдњу рекао И. Руварац у XVI. Гласу Српске Краљ. Академије од 1889. г. који је данас најкомпетнији судија у историјским ггатањима. Али о томе мало ниже. Него да видимо како даље наставља г. Попарић : „ако §Уе 1о иуаито, — наставља г. писац — пе тоге зе рогес! <1а је 08По\ г апо тпепје, <1а је саг ЕпМћ III., иа ргес11о§- Раре Шко1е V., росИеИо кпеги 81јерапи Козасј паз1оу Негсе§а 8 у . 8ауе, и патјеп с1а 0 (1угаМ јоз У1§е о<1 ра^агепвЊа 1 исУГбИ и о(1апо811 ргета тпзкој 81о И с1". Тако вели писац ове књиге, али у истини није тако, него са свим друкчије. Узмимо све да је Фарлатова повеља о Коњичком Сабору фалзификат, остаје нам још читава група писаца, који тврдише и потврдише да је Стефан, илп како вели г. гшсац Стјепан Косача, добио назив Херцега прије 1448. г. У тој су групи Дифрен, Луцић, Шафарик, Мајков, Богпшић, Мијатовић, а ови су се ваљда историчари разумијевали у тој струци, ако не што мало више, а оно заиста не ни мање него и г. Попарић. Но да видммо да се није гдје у архивској прашини нашла каква стара листина још неиструла и од мољаца неизгрижена, која би цам послужила као доказ против г. Попарића. Има једна листина од 12. јуна 1846. год. у којој се Стефан Косача спомиње као Негге^Јг запсН ЗаЂЂае. У оригиналност те листине посумњао је и пок. Рачки услијед

неких анакронизама и 1446. год. што се у њој Стефан назива Херцегом ; али и осим те листине има једна, о чију оригиналност не може нико посумњати. То је листина о склопљеном уговору између Стефана Вукчића и Мљечана 23. августа 1445. индикта VIII. —■ У томе уговору чита се за Стефана Вукчића: „Рах сиш тарШсо <1отто 81е?апо <1е 8осћа1та°'по уоууо<1а ге§'п1 Во88ше ас Аисиз 1егге Ниттиз (Сравни Глас XVI. Срп. Краљ. Академије „О натпису на цркви ХерцегаСтеФана у Горажду," од П. Руварца, стр. 19.) Но и осим те двије листине, које историчари извукоше из прашине архивске, имамо јак доказ, да је СтеФан Косача имао назив Херцега прије 1448. год., у натпису на цркви у Горажду, у коме се он 1446. год. назива Херцег Стефан. До душе Др. Ћ. Трухелка, посумњао је да је тај натпис аутентичан, па стаде тврдити да је фалзификат, ачи И. Руварац тврди и потврди да је пискарање Дра Ћире неумјесно а натпис на цркви у Горажду да је истинит. Абсурдум је дакле тврдити да је Стефан Вукчић Косача тек 1448. год. добио херцешку титулу, јер его правих и исгинитих писмених аката, који јасно свједоче да се је он и прије називао Xерцегом. Виће дакле да је г. Попарић хотимично превидио оне доказе, који тврде да је Стефан прије 1448. год. имао херцешки назив, а усвојио оне, којп Стефана 1448. спомињу као Херцега. Са свим је умЈесно што нам г. Руварац на основу историјских факата тврди, да је Стефан Косача послије смрти свога стрица Сандаља 1435. постао „велики војвода русага босанског"; од 1445. год. зове се Херцего.п , а од 1448. г. своју је титулу угладио, те се је назвао Херцег од Св. Саве. (Сравни поменуту расправз' II. Руварца у XVI. Гласу стр. 21.) Неће биги истинита ни она тврдња г. Попарића, да је Стефан хеј>цешку титулу добио посредовањем папе Николе V. Истина је да су се римске папе, ти смирени нашљедници Ап. Петра, мијешали и ондје гдје је могло бити без њих, а особито су се радо мијешали у послове краљевсгва босанског, те је истина да је Босна пала у плијен Турцима на неколико десетина година прије него би пала иначе услијед раздора међу вјерским странкама, који су сијали римске папе и њихови агенти. Херцег Стефан није се дао заварати, да се у његово стадо увуку вуци у овчјим кожама, нити је дозволио