Зора

3 0 Р А

283

да агенти римске пропаганде бургијају по његовој земљи, а ако би видио да му који папа због тога могао нашкодити, заваравао га је, по прИмјеру српских владалаца, ласкавим писмима и празним обећањимапреко његових агената. То је узрок са кога Херцег Стефан нити је хтио, нити је потребе имао тражити од ГТапе херцешЧгу титулу, а није му то посредовање папино требало да ту титулу од друге личности добије. Осим овога има још један тврд и необорив писмени доказ из кога се види, да ни папе: Евгеније ни Никола V. па ни цар Фридрих III. не дадоше Херцегу Стефану херцешку титулу. То је писмо од дубро■вачке опћине , које је пксано 23. марта 1445. год. Угарском краљу и у коме стоји : ,Доп Гат по8 тоуегЛ ег^а лоз ШаГе тиШрИсев ћас^епив гпјипе рег Лисет З^е&тип. 81 Дисет арреПап 1ав ев! диет Теисгг ЗисаМ потгпе песогагит. ^иат {'иктв соттоуетиг . . . (Види : „1 >1р1ота4апит Кадизапит — ЕадиваГ аИеуеИаг" Будим-Пешта 1887. стр. 577.) Дубровчани, као најближи сусједи Херцега Стефана, могли су знати и фактично су знали, зашто се и од куда се тај њихов сусјед Стефан зове Херцеголг, па ето гдје они веле да су га Турци том титулом окитили, а када посмотримо прилике у којима је Херцег Стефан био а уједно и Турци, могли би и сами помислити да су Турци окитили Стефана титулом Хер^хега само да не ступа у савез са њиховим непријатељима п да га држе у пријатељским одношајима према себи. У осталом могло би се мислити да је и сам Стефан ту титулу сам себи дао, као што је некад и 'Гвртко Поносни, послије свог крунпсања у Милешеву назвао себе Краљ Србљедп. Дакле тврдња г. Попарића, да је Стефан Вукчић-Косача од цара Фридриха III. а иа пргдлог папе НиТголе V. добио назитз Херцега или Хериега од Сгз. Саие отпада са свим као пеистгпшта. Г. Б. Попарпћ на вишемјеста спомиње Херцега Стефана као патареиа, и за Хумску земљу вели да је легло патарена, а Стефанова кћер Катарина прије се одрекла патаренства, па онда постала краљицом босанском (стр. 22.) Да г. Поиарић под патаренством разумије познату вјерску секту. која се рашприла из Бугарске под имепом Богумилгг свједочи нам његова биљешка на страни под 1 ). Нама се чпни да Херцег Стефан није био присташа патаренске јереси, него су

га тако назвали западни писци, чисто из пизме, што се није слијепо преклонио Риму. Назив патарена био је згодан и угодан Риму, јер под именом да он тријеби ту јерес, могла је згодно ширити своје мреже на штету пранослагзља , које је он разумијевао под патаренстволг. Г. Попарић вели за патарене: „Ни1Ш зи Јсш, пагМјисј „ ујезаИ ", а Херцег Стефан, тај патарен и боЖји иепријатељ, у уговору мира између Дубровчана и Херцега Стефана, исти тај Херцег Стефан са својим синовима Владиславом и Влатком куне се на часном и октзотворећелг крсту. (в. Миклошића: Мопшпеп^а ЗегМса. стр. 465—69.) У тој једној листини двије су ствари, које патарени нијесу признавали ни употребљавали, а то су заклетва (присега) и крст; а тај их Херцег Стефан у врло важном службеном акту употребљује. По г. писцу цатарени : „ХаћасгуаН би сгктепе гесТоте: Мзкире Г 8тесеп84уо, а втакаћи згтзгтп сгк^е", а прије тога казао је, да су се патарени држали начела: „2а тг!;уе Да пекећа тоШ". Уз то још нијесу признавали светаца, св. мошти, ни икона, Али на жалост г. Попарића, ми имамо доказе да су патарени све ово признавали. Херцег Стефан 1446. г. гради цркву у Горажду и посвећује је св. великомз^ченику Георгију, као што свједочи нађени натпис са исте цркве, а вјерност тога натписа научно~је доказао И. Руварац. Уз смртну постељу тога патарена стоји Милешевски Митрополит Давид и Радингост, за кога вели Мавро Орбини, да је био: „Мопасо гИ 8. ВазШо е сопТезвоге <И Егсе^ 8Мапо" (стр. 388.) а праЂОСланни се лгонаси зо-ву Василијаниљш, јер живе по правилима, која је св. Василије списао за живот монашки. У своме тестаменту или пошљедњој опоруци Стефан оставља 10.000 златних дуката га своју душу (код Попар. стр. 89.) А од куда да један патарен гради храм св. Георгију? питамо ми г. Попарића и све оне, који црТгву босанску зову патаренском — од куда у њега исповједник православни монах, Василијанац? Од куда уз његов смртни одар православни Митрополит Давид? Од куда да он оставља за своју душу 10 хиљада дуката? Откуда то и још многе друге ствари код Херцега Стефана и других патарена, у Босни и Војводини Св. Саве, када све то стоји у највећем контрасту са науком патаренском? Када не би било тих питања или када