Зора

306

0 ОБОЖАВАЊУ ОГЊА И ОГЊИШТА

наца и Белита (Мелита) у Вавилонаца, а Баал и Бел био је сунчани бог на небу у звјездовњу „Бика" као што је био Апис (намјесник Осоров) у Мисираца. Познато је да су између Скита и Сармата већ од недогледних времена становала прасловенска племена, а особито око Каспијскога Језера, кога су називали Хвалинским Језером. Овим су га именом назвали тако, што су народи око њега били већином обожаваоци огњеног божанства Хорше , којему су држали своје славопјеве. То нам потврђује и ријеч касчијп; јер кад претворимо потоње слово ј у р као што бива из физиологијских разлога код дјеце која не могу из поческа изговарати глас р него га изговарају као ј, то ћемо одмах видјети у ријечи касиији грецизирану ријеч, која значи исто што и огњепоклоници , јер старогрчки а уједно и староиталски корјен кас, санскр. датз дотзаИ значи хвалити 1 ), частити, а Пбр је огањ. Каа-тгЗро1 били су дакле огњепоклоници. Овај народ находимо најприје на лијевом или источном брпјегу средњег Индуса, који су се тамо називали Казриаег г ) а Касгшрија је била земља на југу од Килидрина на извору те исте ријеке, на јужном обронку Памира. За вријеме Плинија 4 ) заузимали сујужно приморје Каспијскога Језера Каспији све до ријекеЦируса,од којих је језеро добило име. РНп (VI. 17.3.)Да лије касније поморанско племе Касуби, којих и данас има у западној Пруској и 1) Хшљити , од тога Хђ алинско Језеро. 2 ) Пбр је грчка ријеч пунскога поријекла. Већ су Феничани имали браћу Пира бога огња, Флокса , бога пламена и сестру Фос , богињу свјетлости. Флокс је био намјесник сз^нчанога бога Баала на земљи. С тога је Пбр у аријских Грка семитскога поријекла. 3) Казј>ггаег, види Бг. Т. С. Б. бхеИег'^ 8с1ш1 АНав <1ег а1(;еп вео§тарШе. Сазаек ТаЉ. 13. 4 ) Р1тшз VI. 15. 5.

који говоре једним наријечјем, сличнијем пољском језику, — сродно са старим Каспијанима, о томе се не да ништа извјесно рећи. Извјесноје ипак да су се и они у вријеме сеобе народа већ у IV. вијеку упутили према сјеверу Европе. Кашуби називљу сами себе Касепима (Кабгерј) а Кашуби је по Нијемцима само обрнуто име. С тога су сва етимолошка извођења њемачких крониста крива и нетачна. 5 ) Касепи су становали већим дијелом на Сјеверном Мору јер су од вајкада навикли рибарењу. Између градова у којима су били спомиње се: 6 ) Колобрег (СћоЊге^), Славе, Којница, Коњиц, (СопЛг), Белград, Витов (Ви1оу) Трзебијесцов (Тгеђебоуо од Требуна), Камин (Собттшт) Велун (Ве1ип) Вишеград, Вадам (А^сЈат), Старград, Пириц (РугИг), 1 ) мјесто ооожавања ватре. По љетописцу Давиду 8 ) звали су се Кашуои другијем именом Велида т. ј. Велети или ЈБутици а Кабе -р1 је Клгћ-пин. (Пнн, мјесто Пири). Тиме видимо да су оили Касиијани поклоници огња а сад ћемо да разаоеремо да су били и оближњи народи Каспијскога Језера према природи земље и језера већим дијелом обожаватељи ватре. Ми знамо да је Хорша био најстарији прасловенски бог огња а према томе су Прасловени око поменутог језера називали све оне народе који су били вјере Хоршове, Хоршарима. Ено су и Скити (а међ њима Прасловени) називали 6 ) Во§т1рћа1 еД ботшегзћ., (стр. 19) вели: Еа1; оиаес1ат депз &1атоп1еа ^иае СаабићНае (Нсип-киг ћт а 1оп2Н и Љ пе е!; 1аШи(11пе текиит ^иаа рНсаге 1рзо5 ргор!ег еагит 1оп^ј1и(1шет е(: 1аШи|Цпет ороЛеђа^ зип!: ареИаИ. Кат ћи"ђа (§Љ) ш 81ауошсо рИса зеи ги^а тезбтт .Пслтг. 1Јпс1е Са82-ћић1 1(1 ев!: рИса ги^аз т(егрге1;ап4иг (злс!) Натт (вхс!) та<?1б1;ег с1гса таге зер(;еп1г1011а1е тога+,иг. е ) Од Во^ирћа1а, БДћтага, (Ја11а, КасИирка и т. д. 7 ) Руис — уох а88итр(;а а вгаее1з. 8 ) Ј,. Бат1<1 Ргеизз. Сћгоп. I. 73. Капп^еззег Сгеесћ. Ротт. 286.