Зора

3 0 р а

307

ПерзијанцеХоршарима (Сћогбап т ),јер су збиља били поклоници огња, а Грци су прозвали монголски народ, који није био Хоршове вјере А— 2 ) орооС. Плинијус зове их Аорсима (Аог 51 3 ), а поставља их на сјевероистоку Каспијског Мора. Утидорсе^) спомиње на југоисгоку тог истог језера, јер су Ути 5 ) били насељени на сјеверо - западу његовом, и то источно од Ме1апсМаепа .") Уте спомиње већ и Херодот 7 ) међу оним народима који су перзијском краљу Дарију плаћали данак. Из тога нам бива сасвим јасно, зашто има у неких словенских племена, и то јужнијех, неких старих перзијских божанстава и злодуха, као Зиемиеник и Земина 8 ) у Литванаца, Старопруса и Пољака, а било је и у јужних Словена имена Земуник (сада мјесто код Задра), и Земуна (сада Земун, Симон — Семлин Земљин-град). И наш Митровдан полази од Митре (Мкћга). Од злодуха је постала аждаја (Вук, Аждаја), од змије А218 -А2с1аћа. Има још такијех ријечи, као господ од зендског доибрапс!, а чешко и пољско рат, долази од зендског дапопг, госпођа. Оаогаз је грах и просо; зкакаг је шећер (Крашовен и у Банату код Речице — Решица — кажу му сакара); зендски јадпа је славопјев од аријскога уауаИ = славити, частити. У Хрвата у Жељезној Жупанији значи јачатн — пјевати а јачка^) је народна пјесма. Новија ријеч је ватра од зендског а1агз.

) С. РЦпшв, Шаб. па1. VI. 19. 1.

2 ) А рпуаИтит.

3 ) 1. с. VI. 18. 3.

Ј ) 1ЈМ|1ог8Ј 1. с. VI. 15. 4. Утвдорси значи Уге Хоршове вјере.

5 ) Утн — Утишти, с именом Унти и Анти.

в ) Ме1апсМаеиа грецизиран израз; по свој прилици од Чарнохалени (црне хал,ине).

7 ) НегоЗо!;. Шв! III. 91—93. Херодот је жнвио од 521—485 пр. Хр.

8 ) Иетгетк од зенд. 2етгаЛ, божанство земл.е. У санскр. инстр. је јта, зендски гет, лигв. хете. ,Ј ) Внди Курелчеве јачке.

Осим Ута или Анта набраја Херодот ! ) међу онијем народима који Перзијанцима плаћају данак и ОагМаге и Г)асИсе (Дјадице), Касиијане и Пантимате. 0 Гандарилш можемо само рећи да су били пастири, јер им се племенски назив може извести из корјена §ћап, ^ћапаћ 2 ), а били су индијско племе. Дадице нас сјећа на многа старословенска племена, обожаваоце својих дједова. Већ Плиније 3 ) наводи Дидуре на Кавкаским горама у садашњем руском Дагестану.Кашње налазимо Дулибе (Дудлибе) и Дудлебе^) на ријеци Стиру (81уг), на Блатном Језеру и у Бугарској. Догпане (Додшане) сусрећемо у жугш Љутића (Уе1ећ - У 1 сг ) на ријеци Досе (Бобе, Бодбе - БјесЈибе). Дошани и Дошан су и породична имена. Дечани (Бјес1саш) били су у околици града Дечина (Бес1ста) на Лаби. По аналогији находимо друга племена прозвана по богу заштитнику Хижни и то Хиокане (Сћ1221ш), између ријеке Рекенице и Варнова гшеме љутичко, а Хиокини (Сћ121ш) је било племе бугарско. Козирози, Казеричи, била су племена руска. Рекосмо да Херодот спомиње и Пантимате као перзијске подајнике. Ова је ријеч састављена из Пау + и\тхо1. Пан је био горски и пастирски бог са људском главом и јарећим 1) 1. с. III. 99—93. 2) СНап, ^НепоН = гонити стоку; корут. ^ипаИ, сад. вр. (ирезенс) Жена, сскр. ћаа ћааИ — ^ћпаЉ = гонити, тући. ОћапАга, прус. §;ап<1ат = штрк = дивља гуска (корут. $а$Г, §и$1 - гуска. 3) 1. с. VI. II. 4) Дјед, каткад деб (|1ећ) и дуд ((ЈиД) мјесто дјед; чешки ЗесГск и ЛшГек (од тога ЂиМеЂГ). То исто име има и шарена тица пупавац. (Упупа = \Д т 1е(1ећорђ. Јер су стари Словени вјеровали да им се свакога љета појављују из неба њихови дједови у виду те тице. С тога чешки с1е/}ек, русин. ЛиАек, старослв. вдод-в, корут. шЈеЂ, оАеЂ. рус. вдодљ, удодљ, потатуика. У Далмацији зову га пупашц, румун. ■риј>ага, грчки З'ТГО'1' - ОТСО^, С Р П - бабин кокот, приморски боЈсји петешић. 3*