Зора

3 0 Р А

317

Е Н И 3 А

д р а ш л' 7 ч е т и р г ч г а д, а д п г с а о АЛЕКСАНДАР ДИМА СИН с пишчевим допуштењем превео с Француског Милан Вл. Ђорђевик (СВРШЕТАК)

ЖТВРТЖ поивж, Исти, Марша, доцније Госиођа од Тозета. Марша. Госпођа од Тозета поручује ми да хоће са мном овде да говори? Андрија. Да, и ево ти је у сусрет. (Госпођа од Тозета улази.) Марша. Изгледаш врло узбуђен. Андрија. И јесам узбуђен. Марта. Је ли због мене? Андрија. Да, мало, али ја ти праштам. Немам право да будем сувише строг. Говори с госпођом од Тозета. А ви, драги Тувнене, будите тако добри да присуствујете том разговору. (Изађе.) Ј 1ЖТА П О ,! А В Д . Госпођа од Тозета, Марта, Тувиен, доциије Дениза, Брисо, Госпођа Брисо, Андрија. Марта. Шта желите? Госпођа од Тозеша. Пређимо одмах на ствар. Кад је већ све решено, шта имам да вам кријем?! Драго дете, брак, који сам толико желела, не може се, на моју несрећу, закључити.

Марша. Господин од Тозета узима натраг с.воју реч? Госпођа од Тозета. Ви сте рекли Фернанз^, а он ми је то поновио, да га више никад видети нећете, ако вам једном не каже истину, ма о чему било. Марша. Тако је. Госпођа од Тозеша. Ну дакле, он је мало час отпутовао и ви га више нећете видети. Марша. А у чему ме је преварио? Госпођа од Тозеша. Није имао право, као што је мислио, да собом располаже. Марша. Како то да човек у годинама господина од Тозета не зна, да ли има право, да собом располаже? Према томе мој брат ме није преварио, драга госпођо, кад ми је казао, та је господин ваш син непоштен човек. Госиођа од Тозеша. Марто! Марта. Али, госпођо, све су то врло озбиљне ствари. Није у питању само част господина од Тозета, који је од овога минута за мене мртав, у питању је моја част и ви ми дугујете објашњење. Претпостављам да је господин ваш син дао своју реч некој другој личности пре него мени. Госпођа од Тозеша. Да.