Зора

318

Д Е Н И 3 А

Марта. Којој? Госиођа од Тозета. Госпођици Брисо. Марша. Зашто сте ми, дакле, говорили да је се чувам. А како су наједанпут искрсле те обавезе, о којима до сад нико није говорио? Госпођа од Тозвша. Дениза их је саопштила. Марта. Кад? Госпођа од Тозеша 0 томе не знам ништа. Тувнен. Онда, госпођице, кад је господин од Бардана јавио госпођици Брисо да је дао вашу руку господину од Тозета. Марша. Мој брат беше пристао на тај брак? Госиођа од Тозеша. Да. Марта. Зашто тако брзо, кад је из почетка био одсудно противан? Тувнен. Зато што му је без сумње милије било, видевши да сте тако одлучни, да вам уштеди саблазан, којом сте му били запретили. Марта. Истина је, хоћах учинити ту саблазан! Па видевши то госпођица Брисо изнела је своја права. Госиођа од Тозеша. Да. Тувнен. Извините, госпођо, није тако текла ствар. Госпођица Брисо само је саопштила господину од Бардана да господин од Тозета, који се обавезао према њој много више него што је се могао обавезати према госпођици

од Бардана, ниједну од својих обавеза, за које је јамчио својом чашћу, није испунио без сумње зато што госпођигда Брисо није имала новаца. Госпођа од Тозета. Мени су те обавезе биле непознате. Тувнен. Што вам је допустило да не пристанете да се њих двоје узму. Марша. У кратко? Тувнен. У кратко, господин Брисо дознавши за те обавезе, које су њему биле још мање познате него госпођи од Тозета, захтевао је да господин од Тозета узме његову ћер. Марта. И господин од Тозета узима Денизу? Тувнен. Кроз три недеље. Марта. А где је господин од Тозста? Тувнен. Мало час је отпутовао у Париз. Марта. А Дениза? Тувнен. Она полази кроз који тренут. Марта. С оцем и с мајком? Тувнен. Само с мајком. Марша. А ви госпођо? Госпођа од Тозета. После овог разговора казаћу вам збогом. Марта. И отићи ћете с Денизом? Тувнен. Не, ја пратим те госпође-