Зора

3 0 Р А

319

Марта. Све то пре ручка. Међутим то је била згодна прилика да сви заједно ручамо, да пијемо једни другима у здравље и да објавимо ту изненадну веридбу суседима, који вечерас код нас ручају и због који сам ја и остала. А мој брат? Шта је с њим у свему томе ? Тувнен. Он полази са мном у Одесу. Марта. А ја? Тувнен. Ви ћете поћи с нама, госпођице, ако желите да видите јужну Русију, која је одиста занимљива, или ћете се вратити у манастир, ако вам се тај пут не допада. Марта. И то је све? Тувнен. И то је све. Марша. Очевидно има нешто што ми не кажете. Тувнен. Очевидно. Марта. И што ми нећете казати. Тувнен. Вероватно. Марта. Зато што сам девојка и што има ствари, које девојкама не треба рећи. Али за мене бисте могли учинити узузетак, пошто сам ја девојка, која је баш данас урадила нешто што није требало да уради. На моју срећу на то су ме други наговорили а још је време да спречим несрећу коју свуд око себе осећам. Гдеје мој брат? Тувнен. Ту је. Да нећете да говорите и са госпођицом Брисо пре него што пође ?

Марта. Хоћу. И с њеним оцем и с њеном мајком. Тувнен (излазећи.) Тако те хоћу, мала. (Уђе у ообу у којој је Андрија.) Марта (приступивши госпођи одТозета.) Ви знате, госпођо, да сте ви криви што сам рђаво оценила, увредила је претила девојци, која ме је волела и која се за мене жртвује, то је очевидно, јер она ми је у напред рекла да ће ме спасти ма је то стало живота па и части чак. Много сте скривили. Не знам да ли сте ви навикли на грижу савести, али ја је нећу. Можете рећи господину вашем сину да је слободан. Дениза и ја враћамо му реч коју нам је обема дао био. Нек иде одавде! Господин Тувнен наћи ће му какво место далеко од Француске, далеко и од Европе. Нобринуће се ОН за ТО. (Андрији који је за то време ушао приступивши му.) 11раШТаШ МИ, је ли? Разуме се то је лудо било. Из претеране стеге прешла сам у претерану слободу; то ће проћи. (Дениза улази; њена мајка иде на неколико корака за њом; Брисо ће мало доцније ући на друга врата. Денизи.) А сад ХОДИ дер ТИ овамо. (Рекавши то ухвати је за руке и доведе је напред на иозорницу.) Тако је, очи су ти црвене, сва си бледа. Дршћеш, руке ти горе. Сирото ти срце бије да те угуши. Да те молим да ми опростиш, не би имала снаге да ми одговориш. И то сам ја, ја узрок свему. (Рукамајеухвати за главу и из свег срца је љуби.) ОпрОСТИ ! Опрости! Благосиљам те и обожавам те! Тувнен (који је за то време ушао и извео госпођу од Тозета.) Такоте хоћу, мала, тако те хоћу. Марта (Денизи.) Мој брат, који те воли, неће да те узме зато што си волела једног другог човека. Али и ја сам већ во-