Зора

3 0 Р А

323

глас да га сви чују. — Мене је Бог поставио над народом, над мојим виноградом, да га пазим и његујем. Бојари не хтједоше да мој виноград добро обрађују, и ја га предадох другијем раденицима. Ето то је опричнина! Оне, које са.м звао на пир не дођоше, и ја послах на раскршћа и пазаре, па позовнух сиромахе! И ово је опет опричнина! Сада вас свију питам: шта је заслужио онај гост, који је дошао, али се није обукао у свечао одијело. У Светоме Писму каже: „Свјазавши ему руце и нозе возмиуе его, и вверзмите у тму кромјешну: ту будеу плач и скрежет зубов." Свак са страхом слушаше ову евангелску причу из царевих уста, и очекиваше да чује судбину Вјаземскога. Ни један опричник не рече ни ријечи у његову корист. Само је Маљута био приправан на своју жртву, а Басманов ужи-

ваше, што је постигао жељену циљ. Вјаземски се не хтједе правдати, него до краја остаде тврд и поносит — Одведите га! рече цар. — Биће кажњен исто као и они стари станичник, што се усудио да ми испод узглавља украде кључе од тамнице. А сада нека се врачар — млинар ухвати, веже и доведе у Слободу. 0 Боже велика је милост твоја — овдје Јован диже очи к небу ти ћеш ме учувати од непријатељских злих намјера! Затим он сједе на коња, и оде у двор, праћен опричницима. — Опростите, ваша Свјетлости! рече подругљиво Маљута Вјаземскоме, и свеза му натраг руке. Затим га опколи стража у одведе у тамницу. Свјетина се шапућући стаде разилазити, а Црвена пољана остаде опет празна.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

/"Кивот И ОБИЧАЈИ СРПСКОГА НАРОДА

Подвележје и Подвелешци — Географско-етнографска цртгига — Саво Н. Семиз (СВРШЕТАК) III.

Ј Ш ушки носе шалваре од домаШр^ћега сукна обојене у модро, н^\а низа њих су по неколика реда д

!

црвенога гаЈтана, што зову декити, за тим џемадан или јечерму од црвене чохе, извезено црним зехом, а код богатијих златом. Испод тога носе кошул^у од нашега беза,што га купују по дућанима.Кошуљаје широка, кратка и широкијех рукава без парамената(заруквица).3ими носе поврх тога кратки гуњац са рукавима од домаћега сукна, у црно обојена, а израђен је црвенијем гајтаном. Опасују се пасом који је откан од вуне

као повој, а зелено обојен. Поврх тога имаду кожни силах за којим носе нож, машице, мараму, кутију за духан, техару од коже за новце, а некада су носили и пушке. Главу им покрива бијела капица, а поврх ње је црвени Фес, са мавеном дугом китом. Од ножнога чланка до кољена покривени су докољеницама, шозлуцима," који су од црвене чохе или од сукна у црвено обојена. На ногама носе чарапе, напршњаке, и опанке као и други сељаци по Херцеговини. Стари носе око главе црвени шал. Огрћу се гуњем као и други сељаци. Женске носе дуге кошуље и гаће, а црвеним пругама ишаране ногавице. Поврх тога носе зими бијелу хаљину од сукна, а с приједа подугу прегачу од танкога сукна у црно обојену. Њу вежу преко хаљине те им уједно