Зора

Л Е С Т 3А ЗАБАВУ, ПО.УКУ И КЊИЖЕВНОСТ

ЖЕСЖ

УРЕЂУЈУ Јднтит ж чЈјовжж

9*

жчи,,

Год. III.

V МОСТАРУ, 1. ОКТОБРА 1898.

Бр. 10.

I ^////у////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////^^^ I ш\

I \

ЦОТЦА АУСТРИЈЕ, КРАЉИЦА УГАРСКЕ

^ногобројни уароди пространогацарства од словенске Лабе до српскога Јадрана, оплакује мученичку смрт своје најузоритије царице. Пред опустошеним њеним пријестолом пред којим налазаше уточишта сваки бол њених народа, лију се даиас најискреније сузе. Силни и моћни жале у њој узор добродјетељи и племенитости великашке; слаби и немоћни своју најузвишенију Ма1ег сШогози. Сви народи свијех земаља, који су испуњени племенитошћу осјећања, жале дубоко драгоцјени живот једне узорне владарице и једне велике жене и с дубоком тугом помињу њену мученичку, анђеоску смрт. Наука жали своју велику поштоватељку, Књижевност своју неуморну заштитницу; девет Муза оплакују своју сестру. А вијенци те заједничке туге не падају увијек на саркоФаге оних који у њ силазе низ степене пријестола Они падају само на гробове изабраних!

| &/////////////////// У///////////////////////////////////////////////////////////У///у///////////////////////////////////////^^^ ВНДДИВНДДДИ

гав