Зора

360

Дпадесет и четири сата у Црној Гори су утисци једнога француског туристе, који је 1 .896. године правио излет на исток у друштву више својих земљака на лађи Сенегалу, па се од Котора за часак винуо на кочијама на Цетиње. Уз чланак иду двије слпке: Једна представља кнежеву свиту, коју је писац на улици фотографски снимио, а друга лијепи дворац црногорског престолонашљедника Данила. А (;га\'ег8 1е топЈе, јшст у коме је штампан поменути чланак, додатак је познатом илустрованом часопису, 1е Топг <Је МопДе, која издаје паришка књижара НасћеИе е1 Сот. гдје су штампани многи важни радови, који се тичу српскога народа, као што су путописи Сћ. Тпаг1е-а, д. Витоп^-а Сг. Сориа-а, ■ и т. д. Н. Ји1еб С. 2аппе, Ргоуегћез (1е Еоиташе, Вез8агаБ1е, ВисоУ1пе, Наирте, 1зМе е! МаоеЛоте. Висагез^, 8осеси, 1895., на 8-ни, стр. IX—780. У овој првој књизи (писацје обећао јошједну) сакупљене су разне пословице, загонетне, питалице, ■ изреке, и т. д. из оних крајева, које насељава ру. мунски народ. За нас могу имати важности због словенскога утицаја на Румуне у предјелнма, гдје су помијешани са нашим народима. Овдје су позајмице врло честе, а и да не говоримо о заједничким могпвима. Овај ће посао интересовати наше Форлористе. На крају књиге доста је мали румунско-француски ријечник.који у многоме олакшава разумијевање. Н. Енглеска Коћег{, МиПгО, Вашћ1ез ап(1 зккИез 111 ВозтаНегаедоута апс! Баћпахга. 1опс1оп, \У. В1асктеоос1 апс! 80П, 1895. на 8-ни стр. 395. У колико је нама познато о овој књизи није бидо до данас ни ријечи ни у једноме нашем књиЖевном или политичком листу. И ми, очекујући да ко проговори опширније о самом оригиналу, кога нисмо имали у рукама, упознајемо наше читаоце са њеном садржином са неколико ријечи на основу једнога реферата, који смо прочитали у Кетае (1' Ап11]Горо1о$1е. Рапз 1896.. стр. 594—596, из пера (}. Сариз-а, писца недавно штампаног дјела А 1;гауегз 1а Возте е1 1' Негге<Јот!пе. Рапз, НасћеИе е!; Сот. 1896, т-8", а о коме је у нас писано у београдскоме „Делу" (књ % XIII и XIV, 1896.) и у Ј. Цвијпћа, прегледу географске литературе о балк. полуострву, Београд, књ. III, 1897., Стр. 8"—82. Мипго Воћег^ је виђени енглески археолог и као секретар шкотскога археолошког друштва био је позват 1894. године од босанске владе са многнм Европским научницима и публицистама да прпсуствује радовима сарајевског конгреса. Он је том

приликом пропутовао Босну и Херцеговину и један дио Далмације. У својој нам књизи пружа, поред опширнога извјештаја о радовима самога конгреса, и једну концизну скицу о примамљивости и природним љепотама ових српских крајева, о становништву и његовим обичајима и говори колико научнога интереса има у себи овај крај балканскога полуострва. Дјело је од важности за археологе и антропологе, а могу га са задовољство.м читати и сви они, који траже уживање у опису природних красота још довољно непознатих земаља. Књигујош краси велики број лијепих и елегантних слика, које представљају најинтересније крајеве из ових земаља, сцене из живота, нар. ношњу, а снимљени су и главнији предмеги, који су ископани из преисториских станица у Бутмиру, Гласинцу и Собунаом. Н. Студнје за роман, од Џерома Џерома, су низ занимљивих сцена и приповиједака о најразнороднијим предметима, које причају четири пријатеља, који се непрестано састају да би се договорили о експознцији и личностима једног романа, који сва четворица желе да напишу заједнички. Они, вели писац, нису тај роман написали, али су испричали, тако у разговору, низ догађаја и опсервација, које скупљене заједно, а без везе једне с другом, представљају студије за један роман. Из тога низа Зора ће донијети двнје за које смо увјерени да ће необично занимати пажњу свих читалаца. У овом броју доноси Зора прву, под насловом Тајна једног костура. У једном од идућих, донијеће и другу, не мање занимљиву и оригиналну, која се догодила у Индији. 1 Ч II Т.УДА | ј Непгу ВоиШШег Је Веаишоп1. — Мјесеца Фебруара ове године преминуо је у Женеви један од најстаријих швајцарских географа, Н. В. с1е Веаитоп4„ оснивалац женевскога геограФског друштва, који је са својих научничких радова врло добро познат свима географским круговима. Наш лист биљежи смрт овога ријетког човјека, што жели да ода пошту сјбнима онога, који је први приредио 1861. године једну озбиљнију скицу, карту Херцеговине и Црне Горе, на основу најбољих докумената познатих у то доба. Ту је карту прегледао и поправио познати научник Аип Воие, који је у то вријеме важио за најбољега и најсигурнијега познаваоца балканскога полуострва и народа који га насељавају. Та је карта приложена уз један чланак А. Воие-а, гдје говори о тадашњим приликама у Црној Гори и Херцеговини, и који је шгампан у Мемоарима Исенеискога географског друштва, (књ. II, 1861., стр. 125—137.) Пнсац ових редака имао је срећу да чује из уста овога преминулог одличног научника, на конгресу швајцарских географских друштава у Женеви 1896. године, са колико је пажње и одушевљења он пратио борбу српскога народа седамдесет година, коме је усуд досудио да се још много мучи и испашта гријехе својпх праотаца . . . Слава и хвала Н. В. (1е Веаитоггк-у! Н.

то гочеткол свдког "шесеца. износи 4-5 табака а цијена 101 је зд сее зешље: нл читаву г0дин7 фор. 4.— на п0 годнне фор. 2-— зл ђаке нд читдв7 г0дин7 с&1д0 фор. 3.— нретплат7, као и све др7г0 1ет0 спада 7 адиинистрл.ци;7, прида нздавачка каижарннпа пахер.и кисића. рук оп иси шаљ7 се 7редништв7Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцу и то : за једно оглашавање по 8 новч., за )3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговпне. ШТАШи^ИЗДАБАЧКЕ КЊИЖАРНИЦИ ПАХЕР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 98.