Зора

402

на БИЈЕЛОМ ХЉЕБУ

— Дај, баба, вина! А нана се смеши и носи. Носи, срећна мајка. И још неколико сркнуше. И сан већ да их свлада, а баба још гуди по мало „Рождество" и грца у срећи. — Да богме... Јунак је то... Јаки, а ?. . . Ех, крв је то .. . Плаче . . . Нека, нека роде . . . — Рождество твоје Христе Боже наш . . .! * Поноћно је доба давно превалило. Дрхти светлост кандила и лако прелива јара од бадњака. Сви хрчу и слатке снове сањају. Само што нана од радости никако очију да сведе. Зелун 1894.

— Бууу! Загрми топ. — Бууу! Загрми још једном. И забрујаше звона на јутрње, а неко затресе песницама у прозор. — Ко је ? тргосмо се сви. — Полаженик! одговара онај устајте на јутрдње! па опали из двоцевке. И пустише га одмах. — Христос се роди! — Ваистину роди, шта носиш? — Срећу и здравље! И нана га посу житом, а он чучну код врата и закокота, а ми сви у глас: „Пи-ју, пи-ју!"

'^А

БИЈЕЛОМ ХЉЕБУ

У

(Доживљаји једнога благороднога овна који је у очи Божића на смрт осуђен инамијењен за веселицу)— Боокитња цршица —

свануло бадње јутро, али не ведро и насмијано, него мутно и натмурено. Сиви облаци прекрили небо с једнога краја на $ други, заклонили сунце и пријете мећавом. Вјетар кад и када звизне и са замрзнутих грана стреса заостали снијег, проноси га чаршијом и баца по стрехама и крововима. Замрзла земља шобоће под ногама. Крај махалске чесхме ухватио се дебео лед, који изгледа као какав стаклени таван, и по њему, још прије сванућа, почела су комшијска дјеца да се тализају, ни најмање не марећи за то, ако које леђима одмјери, колико је лед широк. Једино ђеца Илије Ћитирџије, што су, за данас,

изостала из кола својих другова, пошто им се данас пружила много пријатнија забава. 'Управо и није то каква особита забава! Ствар је у томе: што је Илија синоћ купио једнога овна и данас хоће да га закоље за веселицу. А ђеца, као ђеца, воле да виде, како ће ован издахнути под ножем. А осим тога воле и да се побију због овнујске бешике, за коју већ свако држи, да је његова, Ради тога, ваљда, свако и држи за дужност, да овна помилује или зврцне по глави, или ако ништа друго, а оно да га потегне за реп или за ухо. Зачудо, благородни је ован сасвим хладнокрвно, као какав Енглез, пустио, нек се дјеца гтот-