Зора

* Бр. II.

3 0 Р А

Стр. 53

^ЕРЗЕЛЕЗ - АЛИЈА — Миленко М. Вукићевпћ (НАСТАВАК) <а види.но сад шта тзели народно ^шш^ П р е д ање 0 П рвом јунаштву ЂерзелезАлије? — На поменутом мјесту г. К. X. у својој збирци пјесама (I. књ. ] стр. 581.) вели ово о првом јунаштву овог чувеног јунака наше браће Мухамедоваца: „Кад је султан имао битку са народом, који је у Бесарабији, гази Хузрев-бег је с Бошњацима био у тој бици. Једнога дана заметну се велика битка, у којој Турке са свију страна опколише. Гази Хузрев-бег, као гласовити јунак, борио се са својим непријатељима јуначки, јахао је на својем ату, држећи у руци голу сабљу и све обарајући и сјекући, што год му под руку дође : тако је мијешао по густом непријатељском табору. Бивши гази Хузрев-бег добро посустао, а непријатељи га опколили, већ се и сам бјеше одредио за жртву. Наједном опази газија једног јунака на доратасту коњу, који под њим летијаше као муња. Момак дотрча до газије и за неколико часова растријеби непријатеља око њега. Газија се стаде дивити његову јунаштву и лијепо му захвали, који га је ослободио од толике неприлике. Газија се бијаше лако обранио у десну руку, а Алија, јер је то био тај јунак, потеже чеврму, те газину руку замота. Онда се непознати јунак и даље прихвати посла и на својем дорату јурну међу непријатеље. Неко вријеме летијаше на бијесном дорату по логору непријатељеву, и не бијаше живе душе да би му на мејдану стануо. Куд год би ударио, отворио би сокак, да двоја кола могу проћи. Сви су Турци у њега гледали и дивили се његову јунаштву. За мало вријеме непријатељ даде плећа и побјеже, али јунак на дорату за један хип ишчезне изпред очију свима, који су га

гледали и жељно очекивали, да се битка сврши, да га упознају, ко је и отклен је. Узалуд је газија питао и млађе опремао да га траже, све то забадава, јер је јунак испред очију толиког свијета ишчезао. „Газија се поврати у Босну и дође у Сарајево својој кући, његова госпођа запита га о бици, како је било и како је у њојзи прошао, а он одговори да је добро било, и казао јој, да га је некакав непознати јунак у највећој бици од душмана спасао, па да њега није било, да би зацијело сва турска војска изгинула и он да би сам погинуо. Кад газија лијепо описа непознатога јунака, рече јој: „Кад сам се у тој бици ранио, он ми је својом чеврмом руку завио и ено је у бисагама, ђе је чувам као успомену". Госпођа скочи и отвори бисаге, те извади чеврму сву крваву и погледа је, обрне је тамо амо и рече: „Господару, ја знадем ова чеврма чија је, али не знам како је у твоје руке дошла!" У великом чуду упита је газија: „Чија? Казуј боље!" Она му рече, да је ону чеврму њихову слуги Алији дала. Газија је упита ђе је Алија овога и овога дана био, а она му рече, да два дана код куће није био, да је узјахао на коња и оборужао се, па је некуд отишао, а у које је доба дошао то не зна. „Газија позове свога слугу Алију и чим му у собу ступи, скочи на ноге и рече му: „Драги Алија, колико си година код мене служио, да ти платим, па хајде од мене јер ти нијеси више за мене, нити сам ја достојан да ми више будеш слуга". Алија заплаче и замоли господара да и на даље код њега у служби остане. Сва му молба буде узалуд, лијепо се опросте и растану. Од тога доба Алија је ишао те дије-