Зора

Стр. 80

3 0 Р А

Бр. II.

позоришта у свој Русији похитити да узму удјела у овој великој слави. 5.) Молиће се сва надлештва под чијом се управом находе школе, да се стогодишњи спомен А. С. Пушкина обиљежи нрикладним слављем. 6.) НастојаКе се да у објема престоницама, а по могућству и у другим варошима руским, приреди за народ низ чигања одибраних мјеста из пјесникових дјела са магленим сликама. 7.) За спомен на овај јубилеј замолиће се проФесор сликарства Васњецов да, по своме избору, приреди илустрацију једнога од производа Пушкино' и, осим тога, спремиће се вјеран и удесан пјесников, који ће се у што већем броју ка распрострти по Русији. л1олиће се највише одобрење царево да се у с празника стогодишњице Пушкинове искује сре>. на или бронзана медаља, која ће се дати свакоме ученику, који ове године ма коју руску школу доврши са одличним успјехом. 9.) Утврђеноје да се ради код Њ. Ц. Величанства да се при Плт. Академији Наука устанопи одјељење лијепе књи?кег,иост и у спомен А. С. Пушкгта. 10.) На крају, молиће се Н>. Ц. Величанство: а) да држава узме на себе брпгу да од сада па до вјечна времена чува и у добром стању одржава гроб пјесников у Свјатогорском манастиру и б) да властелински двор, или ако је могуће, и цијело нмање Иушкиних, у село Михајловско у Опочецком округу, Псковској губерннјп — путем откупа пређе у државне руке, а племству псковском да се остави да на томе имању подигне велико здање, у ком би се издржавали снротни и престарјели писци. Оволико је до сад рађено на припремп овог великог празника. Ко познаје руско одушевљено друштво, знаће да ће се све овдје пројектовано и још много друго на најсвечанији начин извести. Јављамо нашим читаоцима за сад оволико, а првом прпликом вратиће.чо се на овј ' по све Словенство знаменпту светковину. Српска кн.ига у Нијемаца. У 223. броју часописа 1'Ле 2еИ од 7. јануара 1899 приказао је '!>. Каниц д-ра М. Вујића Начела народне екополшје и то III. књиге свеску 1., која је изашла у Биограду 1898. Да види српскп читалачки свиЈет, како овога одличног српског Финансијера и странци цијене, доносимо тај приказ у изводу: „Од Вујићева дјела „Начела народне економије" изишла је недавно прва половина III. књиге. II по овој се свесци позна ошгроумни писац и прокушанп Финанеијер, коме Србија има да захвалн, што је из туђих руку задобила своје жељезнице и монопол соли и дувана .... У завршној главп оцртао је д-р Вујпћ на темељу исторпјских докз'мената економску политику у старој српској држави и у новој Србији, ускрслој под Ми-

лошем Обреновићем. Иза тога говори о српској економској политици, каква би имала у будуће бити. Тако мисли, да се мора измијенити трговачки уговор с Аустро-Угарском, коме је рок 1903 године." Стеријино вече. У очинове године приређена је у Биограду свечана представа у спомен рођења ЈоЂана Стеријс. Попот&та. Приказана су два комада: Зла )кеиа и Београд некад и сад. Пролози су били од Андре Гавриловића и Драгомира Брзака. Аи§ ГгетДеи /нп^еп јављају у свом проспекту за 1899 годину, да ће међу остали.м причама свјетске књижевности донпјети у преводу и Јанка М. ВеселинотЛа. Л и ц а Пијетро Маскањи, композитор „Сауа1епа шзИсапа" приказао је л г Риму своју нову оперу: 1ггз , чији је либрето узет из јапанске бајке о постанку цвијета ириса. Ово је једно од најљепших његових композиција, знаменито по својој инструменталној колтозицији јапанских мотива. Др. .Тован РадоииЈ. и др Станоје Станојевић, два млада научника, (сад проФесори у српској гимназији у Цариграду,) са својнх радова на пољу историје, постали су познати п у Руса, те их је сад Руски Археолошки Институт у Цариграоу изабрао за своје редовне чланове. Избор је одобрио ових дана царско рускп министар просвјете у Петрограду. Паја Јовановић, српски академски сликар, ради сада у Бечу, по наруџбини њемачке државе, велику слику: Бој у Теутобуршкој шулги. Нови чланови Академије. За пра^е чланове Српске Краљевске Академије у Бпограду изабрани су: др. Јован Цпијик и др. Мчхајло Петронић проФесорп Велике Школе. За дописне чланове: Лука Зоре професор у Дубровнику и Стеиа Теодороиић сликар з г Биограду. Жарко СавиК, оперски пјевач Фрајбуршке опере ангажован је за Штуггартску дворску оперу, које ће мјесто наступити 1900 године. Р. ЈЈуканокић, српски сликар, израдиће шест великих и разних слика за управу класне лутрије Кад буду готове, јавно ће бити изложене иублпци. Др. Јован II. НанаотовиК Србин из Срем. Митровице постављен је од ируске владе за аспстента на универзитету Гетингенском. Осим њега било је за то мјесто много компетената Нијемца, али је побједу оп одржао. Елеонора Дузе ријешила се на гостовање у Америци. У свој репертоар унијела је СоФоклову Антигону и талијанског књижевника с1' Апшта: СИосопЛн и С1ог1и.

САДРЖАЈ: Од бетрега: 0 ширењу сриске књиге. — Пјееме: Јован Дучић: Моја пјеслга. Приповијетке : Раде М. Домановпћ: Слгрт, слика из сеоског живота у Србији. — Н.: Клапдије, Пз далеке прошлости. — И. Н. Потапенко: Парче хљеба, превео Ник. Николајевић. — Поука: Миленко М. Вукићевић: Ђерзељез-Алија (наставак). — Сурпап Еоћег!: О иријеисторнјској словенскоЈ заједници под онћим илгеном Ванда или Венеда, нревео Мар. Мар. — Од Уредника: Такопски устанак, слпка Паје Јовановпћа (послана уредништву Зоре на приказ). — Живот и обичаји српекога народа : Осман А. Ђпкић: Нарооне празноејерице у Херцеготти (свршетак). — Оцјене и прикази: Мили%ев гроб, слика пз сеоског живота, написао Мих. Сретеновић, оцјењује Ц. Ц. — Преглед листова. — Кроника: Књиокевност. —• Разно. — Лица.

Нретплату Зоре прима њена Адмнннстрација, затим Издавачка Књижарница Пахер и Кпсића у Мостару, Дворска Књижарница Мите Стајића у Биограду и сви њени шзвјереници. — Рукопиеи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 40 новчића. — Нрима трговачке и друге огласе, рачунајући од иетит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 6 новч., за три оглашавања по 4 новч., а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки иут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговпне.

ШТАМПА СБ У ШТАМПАРИЈИ И ПРВОМ Б0С.-ХЕРЦ. СВИЈЕТЛО-ШТАЈШАГСКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕГ И КИСИЋА У МОСТАРУ. 99.