Зора

Бр. II.

3 О Р А

Стр. 79

Цијена је 1 динар. На десет комада један се даје на дар, а књижарима уобичајени рабат. Ако је добијемо на приказ проговорићемо о њој опгаирније. Нови земљонис. Изашао је из штампе и може се добити у свима књижарама у Србији. Израдио га је Раша Митровић, учитељ у Биограду Земљопис краљевине Србије са кратким описом српских земаља за ученике IV разреда осн. школе. 1тегје бИсе 1 зНслсе оД А. Сг. МаЈова. Издање п Штампа Издавачке Књижарнице и Штампарије Пахер и Кисића. За неколико дана изнћи ће збирка прича овог младог књижевника. Већи дио од ових прича биле су штампане у српским листовима: Дељу, Бранкозољг Колу и Зори. Остале у Угепси и ХагосГпгт Иоутата. Ми топло препоручујемо ове сличице читалачкој публици. Пољопривредиа Читанка. Нзишао је познв на претплату на горњу књигу коју је израдио Д. Ј. ПутникотЉ, учитељ. Новим законом о народним школама уведен је у основне школе нов предмет Пољопривредне иоуке, а сеоским продужним школама дат је чисто пољопривредни правац. Расписом министра просвјете од 13. новембра наређено је, да се продужне школе свуда отварају и учитељима Је обећана награда за рад у тим школама Тако у Србији почиње већ у основним школама, поред других знања, да се даје и пољопривредна поука дјеци онога народа којег је 90"/ п самог сељаштва. Књига ова, која ће тај посао да олакшава, рађена је по ческим пољопривредним читанкама, а удешена је нарочито нрема погребама наших пољопривредника. Цијена јој је 1 динар. Пздавач Валожић. -^СТРАНА^ Њемачка 1)ег Оо*еН*е1|аГ1ег, В1Шег №г ^езеШ^е Сп^егћаНипЈЈ. ЕесН§1ег1; топ 1»паг Раиег. МопаОЈсћ еш НеИ. Негаиа^е^еБеп уоп А. Р. бгећеН. Ргегз јаћтКсћ (1. 3. — Овај часоппс намијењенје друштвеној забави. Осим пјесача згодних за декламацију, доноси хумористична предавања, монологе и кратка позоришна дјела, згодна за приказе ужег круга друштва. Р а з н о Забава у корист иаше „Зоре". Из Лознице (}' Србији) примили смо позив на Бесједу са гмранком, коју приређују Лознички грађани }'з судјеловање пјевачке дружине Караџић, на 3 Јерарха (30. јануара о. г.) На позиву стоји да се забава приређује у корист Босанске Виле и Зоре — два патриотска листа у поносној Босни гг дииној Херцеговини. Ево и програма: I. Дио. 1. Гогзор од једног члана приређивачког одбора, 2. Што ћутигм — од Јенка, пјева хор друштва „Караџић", 3. Аој Босно — од Добре, декламује Н. Н., 4. Пјесма уз гусле — пјева Н. Н. 5. Босанско дакорје, од Хладочека, пјева друштво „Караџић", 6. Издајици од Змаја, декламује Н. Н. — II. Дио. Игранка (26 игара).

Ми ово патриотско заузимање, ову лијепу пажњу ваљаних Срба Лозничана, биљежимо с братском благодарношћу. Њемачка жтампа о „Зорн". Вге ОезеПзскаЏ, полумјесечни часопис за књижевност и социјална питања, који излази у Берлину под уредништвом познатог њем. књижевника М. Г. Конрада и чувеног пјесника Лудвика Јакобовског, у својој рубрици Критика, (I. број), донио је о нашој Зори ове редове: „Његовање српске књижевности у Босни иХерцеговини с једне стране, а с друге стране изношење особитих својстава оне земље, то је задаћа којој служи Зора („Мог^епгО^е"), часопис што излази у Мостару у мјесечним свескама. И овај лист поред богаства оригиналних радова доноси богат избор пријевода. Тако налазимо у првој свеци трећегтечаја пјесму Хајнеову, једну приповијетку гроФа Толстоја из времена Јована Грознога, новелу одличног пољског романсијераБолеслава Пруса, један чланак од Емилија Кастелара о Јелинима и Латинима у XV стољећу. Од домаћих писаца заступљен је Свет. Ћоровић једном приповијетком из херцеговачког живота, затим Змајова, Дучић и Н. И. Хаџер. и др. са лирским прилозима, најпослије неки историјски чланци, рецензије и т. д." (веог^ АДат). Пушкииова стогодишњица, — 26. маја ове године навршиће се сто година од рођења великог руског пјесника Александра Сергијевића Пугикина. Ми ћемо се у једном од идућих бројева, засебним чланком позабавити том великом руеком и словенском светковином, и упозорити српски образовани и књижевни свијет на прилике, које нас нарочито упућују да и сами тај велики празник што свечаније прославимо, а у овај мах доносимо извод из опширног програма, који је за ову ријетку књижевну светковину приредила руска имиераторска Академија Наука у Петрограду. Највиши руски просвјетни завод ријешио је: 1.) замолити духовне власти да се на дан стогодишњице од рођења Пушкинова, 26. маја 1899. год. одслужи литургија и парастос почившем пјеснику: у Петрограду —- у Казанском сабору, у цркви код Имп. Алекс. Лицеја, у коме се васпитавао Пушкин, и у Коњушеној цркви, гдје се опојало мртво тијело пјесниково; у Москви — у цркви парохије, гдје се пјесник родио, и у Свјатогорском манастиру, у Псковској губернији, на гробу пјесникову. Осим тога, Академија се нада да ће и све остале цркве, широм велике Русије, својим молитвама поменуТи великога пјесника на тај дан. 2.) 26. маја, послије божије службе, држаће се свечана јавна сједница Императорске Академнје Наука, са држањем говора и извођењем нарочито за овај случај састављене кантате. 3.) Од 15. до 26. маја, у великој сједничкој дворници отвориће се изложба предмета, који су припадали Пушкину, његових рукописа, издања његових дјела и т. д. 4.) Радиће се на томе да се у Императорским позориштима приреде драматске и оперне представе из дјела пјесникових, у априлу свијетле неђеље, у току три дана, при чем ће се у Петрограду у Александринском позоришту представљати сцене из „Бориса Годунова" и других комада, како одреди директор Имп. позоришта, а на завршетку опотеоза: „А. С. Пушкин и његова муза, окружени групама из производа пјесникових", — у Маријинском позоришту извођење опере „Евгеније Оњегин", „Русаљка" и „Руслан и Људмила". У Москви ће такођер сва позоришта учествовати на исти начин, а изван сумње је да ће и сва многобројна стална и дилетантска