Зора

Бр. II.

3 0 Р А

Стр. 75

снија појава, што су писци већином тек новаци српске књижевности. Пјесама има у сваком броју од свију представника данашње појезије, а нарочито се истичу лијепи преводи страних пјесника. Звезда доноси у својим ступцима врло лијепе преводе окраћих прича свјетске литературе, међу којима се нарочито истиче хумористични путопис руског приповједача Н. А. Чејкина: Где поморанџе зру. Ради регистрирања, шта је све преведено у нас, како се не би неке ствари по неколико пута преводиле, што је код нас међутим свакидањом погрјешком постало, ми ћемо набројити редом преводе из ових 14 бројева: Дан за разрачунавање од Петра Нанзена; Коле, Колас и Колет од Жил. Симона. Ово је већ било преведено у Живаљевићевом Колу. Бегунчен део написао Ни§е8 1е Еоих; Касирка написао Франсоа Копе; Лепотица са леденгш срцелг написао Са1и1е Мепс1е8; Живи лгртвац од А. Круглава; Снртено је наппсао Егпен!; 13о«Ле^; Труба страшнога суда од Вертолда Ауербаха; Доказ кад треба написала ЕппИа РагДо Вагап; Парче хлеба написао Ггапс018 Соррее; Једна нопелбарска ноћ написао А1ехГ8 Вопу1ег; Грозна реклалш од Сахер Мозоха и Похода од Хајнца Товоте. Као сталан референт и критичар позоришта, јавља се 8реск4ог у свако.м другом трећем броју са лијепим мислима и ошгром и неумитном осудом свега, што кочи точак напретку Српског Народног Позоришга у Биограду. А осим свега по.менутог доноси Знезда биљешке о књижевности, искрице духа и многе занимљиве ситнице. Вриједност и љепота листа препоручује се сама собом а за то јој гарантује и њен уредник Јанко Веселиновић. Олладина, лист средњошколских Срба ђака ; излази у Загребу пет пута у једном течају, а цијена му је двије круне. Српска Штампарија у Загребу. Цпјељ овога потхвата је да изазове што интензивнији рад средњошколске омладине на пољу књижевне просвјете. Дух који провејава цијелу ову свеску, казује нам и програм задаће овога покрета, а то је, да још из рана упозна доцнију интелигенцију српског народа са моралним школама естетско социјалних назора и њеним представницима свјетске књижевности и умјетности у опће. Од пјесама изишле су: Омладино! од Омладинца; Вјерујеш ли од Н.; Пре:киг,јел1ша и Кланац од Неппка Н»8ена у

преводу Ј1. С.; Јесењи згзуци , написао Раи1 Уег1ате а превео Станоје; 1п тетоггат написао Вето о. ВШепкгоп превео А. С. Јовановић. Од свију ових пјесама нарочито се истич Вјерујеш лн? У невезаном слогу као оригинали изишли су: Грехота од Нпколајева и лијепа расправица о Милану Будисављевићу од М. А. Божића. Остало су, чланци о Пбзену, Хауптману и Законију, као што и само уредништво напомиње, компилације. Што се тиче биљежака и оцјена, ми ћемо се обазријети само на оне ретке, који се тпчу наше књижевне средине. Говорећи о лањској Искри пребацује јој уредништво Олгладине, што се о неким издањима књига, које потекоше из пера сарадника наше Зоре, са неким куриозним схватањем изразила о њима. Искра наиме вели: „Нас зачуђава, она у националном погледу равнодушна садржина тих издања. Ако су Херцеговци и Босанци толико еманцпповани, да су Дима и Хајне на њиховом столу на свом мјесту — онда је добро . . .* Нас опет зачуђава овако зачуђавање ! Да ли је уредништво Искре мислило да су неки књижевници и пјесници ограничени да раде само за непосредну своју околину? Да ли је појединим издавачима задаћа да издају једино књиге, које одговарају захтјеву њихове читалачке близине? И јесу ли само то неки извјесни издавачи концесионирани да смију издати књигу, која је намијењена интелигентнијем кругу српске публике? Ије ли зло штоје у српску књижевностунесен н. пр. један Пнтермецо са онолико вјештине, са колико се уноси у најнапредније књижевности. Не, пјеснику требапоставпти калуп: овако и овако, оволико дуго, оволико широко! Каквим разроким очима гледа неки свијет на оваке ствари? Пли је уредништво Искре м и сл и л о да овда ш њи књижевн и радов и смију само о димијама, јатагану и јапраку зборити и да у Херцеговинп не смије нико волити Дима и Хајнеа? Ако је тако мислила Искра, има свијета који не мисли као Искра. — Уредник Олладине је: Александров.* Нроскетнн Гласник службени лист министарсгва просвете и црквених послова Краљевине Србије. Излази у мјесечним свекама, гдје су осим службенога дијела и извјештаји радње главнога савјета. У првој * 0 самом овом листу, начину уређивања и појединим радовима, рећи ћемо свој суд док добијемо још двије три свеске. 5'