Зора

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 185

бура на прагу, вјетар нам носи јасне и чисте звуке њихове!" Роџерс нам опет овако музику представља: „Душа музике у шкољци спава, —- Док се не пробуди и оживи на мађичку ријеч вјештака; —Акоосјетљива срца дирнеш гдје треба, — Она ће дати од себе читаво море дотле непознатих мелодија". Шели опет сматра музику као извор васпитању: „Ја послах тамо књиге и музикалије, и све, — Оно што служи ђенијима, — Да изазову будућност из колијевке, а прошлост — Из мрачнога гроба, и да створе од садашњости — Извор мисли и задовољстава, који сада спавају, али који не могу — Пропасти у својем одијелу вјечности." Драјдену музика изазива религиозне осјећаје: „Као што светих химни моћи, — Звијезде сташе кретати се — И запјеваше у славу божју — За све оне на небесима, — Тако исто кад потоњи час ужасни дође — И нестане овог худог свијета, — Засвираће горе божја труба. — Мртви ће оживјети, а живи ће умирати Њен позив уништиће хармонију небесних простора". Други то још љепше каже: „Слушајте како се спушта! Она силази — Као звук удаљених звона, у вече, на језеру, — Кад тишина царује; ено сад се звук опет диже — Као када се хорови умилних гласова, — У својим посмртним пјесмама сваког часа, — дижу у море хармоније, изнад кровова старе саборне цркве. — Ох! тад се винем горе, душа ми лута, — Изнад небеса и сјајних звијезда. —- Анђели ме воде срећној обали — гдје се тријумФ-пјесме разлијежу. — Збо-

гом! биједна земљо, збогом! душа ми је сада слободна". Моћ музике највјештије је описао Драјден у своме „Александров празник", и ако ту не може бити ни ријечи о утицају музике у свима њеним облицима. Сви су пјесници давали музици неописану моћ, па чак и моћ над стварима. Шекспир објашњава падање комета као пошљедицу приватне снаге музике. „Узбуркано море утиша се кад зачује пјесму њену — Па и звијезде потекну доље из својих СФера — Да чују лијепу пјесму сиренину". Неколицина писаца исиисаше под утицајем музике неколике рјечите стране. „Музика је, вели Платон, један морални закон. Она даје душу васелени, крила мисли, уобразиљи полета, тузи чари, веселости и живота свему. Она је основ хармонији и уздиже ономе што је добро, праведно и лијепо, управо музика је један облик доброга, праведнога и лијепог, и то један од најстрашнијих, најсилнијих и вјечитих облика". „Музика је каже Лутер, један лијепи и славни божји дар". — „Музика је, пише негдје Алеви, умјетност, коју нам Творац посла, да у њој сви народи искажу хармоничне ритме своје молитве". — „Музика је, тврди Карлил, врста говора, која нас доведе до ивице бесконачности, те нам ту допусти да бацимо у њу један поглед." Па колико свега нота има, седам! вели Њуман, метнимо нека има четрнајест. То је ништа! Како може наука да извуче одатле онако сјајне ресултате? Какви биједни помагачи композитору да створи нови свијет! Смијемо ли рећи да је плодност уобразиље само обична вјештина, једно лукавство умјетничко, као нове