Зора

Стр. 168

3 0 Р А

Бр. V.

(поменуто издање стр. 627-630) а по њему и наш Рајић (III. стр. 278-279). Али-бег је 1481 год. опет са доста великом војском прелазио у Банат и водио борбу са Змај-деспотом Вуком и кнезом Павлем и Петром, „варадинским баном", али и овај пут без успјеха. Осим ових помена о Али-бегу, управнику Смедерева, има још неколико, п ако не непосредних, који се дотичу овог великог јунака Мухамедовца. Године 1493 кнез Павле у зиму скупн један одред војске од 3000 заједно са Дмитром Јакшићем, пређу преко Дунава, опустоше околна села и упуте се Смедереву, побиједе Турке, који су им били, изашли на сусрет. У близини Смедерева било је два кастела Али-бегова 1 (јер је овај Али-бег био врло богат човјек. У њима је било доста Али-бегових жена. Војници ударе, оба заузму, али се некако спасу Али-бегови синови и жене и побјегну Смедереву. Јакшић Дмитар, гонећи их, погине готово пред вратима Смедерева*) Али-бег се сад охрабри, скупи војске до 8000 почне их гонити, али "у.-Цр6»Гумакну. Лед се на Дунаву већ био поч?о топити, те се Али-бег не смједе удаљавати од Смедерева, но се врати натраг. Алибег је ове 1493 год. чинио још неколико испада у Банат, допирући чак до Трансливаније. Пошље овога више се нигдје не помиње Али-бег. Ваљда је већ гдје погинуо, или умро. Ја нисам више ништа могао наћи о њему. Доста је то, да његово име испуњава историју Србије; (Змај-деспота Вука, кнеза-Павла и Дмитра Јакшића), Угарске и Румуније, од 1458-1493, а то ће рећи пуних Тридесет и пет година. Његови чести ратови, његови упади у земље преко Саве и Дунава нису могли остати без утицаја на народ. Народна појесија опјевала га је као јунака, који 1 Један од тих је Кулин. 2 О смрти Јакшића Дмитра има и друго причање. не уступа Краљевићу Марку, давши му име Ђерзелез-Алија. Чудновато је то, да предање народно у пјесми ништа не вели о смрти његовој осим оне у „Босанској Вили" за 1888 годину. Бар мени за сад ништа није познато. Али за то навешћу овдје нека предања, која говоре о смрти ЂерзелезАлије. Навешћу прво оно предање, које се овамо код нас прича и које је везано за град ПоЈсареиац '. Новаковић је ово причање у поменутој расправи о пошљедњим Бранковићима овако навео : „Змај-деспот Вук заједно с једним Јакшићем ударп једном са 600 људи на град Кулин, и свега га оплене. Жене турске и дјеца побјегну у Смедерево. Пошље тога он се врати преко Дунава, и оде у свој Сланбомен. Не прође много времена, а то се дигне чувени турски јунак Али-бег, те похара деспотове дворе у Сланкамену, кад деспота није било дома. Дознавши за то, Змајдеспот се спушти низ Дунаво на лађи и изађе на оно мјесто гдје је сад тз^лбе г . -Гу позо ве„ега шг-^ГЗоој, и рани га. Али-бег побјегне у село Удовице и сакрије се, сељаци га нису с.мјели проказати, а деспот, гњеван погуби 60 до 70 сељака, те остану саме удовице у том селу, од чега му име постане Удовице. Али-бега ипак нађе и потјера га. Код Смедерева га сустигне, баш на оном мјесту гдје је сада Маркићева кавана, и на ново га рани. Али-бег побјегне преко Мораве и склони се у један рит, у који није могао нико да уђе. Змај-деспот Вук запали тај рит, и тако Али-бег изгори у риту, а мјесту од тога пожара остане име Поокарекац". Лако је на први поглед видјети, даје народно предање у овој причи измјешано неколико разних историских факата, које 1 Ово причање налази се у Троношком Летопису Гласник срп. уч. др. књ. V. стр. 110; у „Кнежевини Србији" МилићетЉа стр. 171 а навео га је и г. НовакОЂић у својој горе поменутој расправи. 2 'Гулбе је више Смедерева, крај Дунава.