Зора

Бр. V.

3 О Р А

Стр. 167

своје велико имање употребљавали а свој живот посвећивали човјечанству. Његова срећа била им је сврха животу. 1дЉђоск је много путовао, много видио, много читао, много памтио, а највише размишљао. Ресултат свега тога било је увјерење, да људи могу бити срећни на овоме свијету. Тога ради написао је он низ чланака, који скупа представљају један Филозофски

буквар за обичне људе, који носи наслов Срека у окшзоту. За кратко вријеме, ово је његово дјело достигло двадесет издања. Осим овога 1д1М>оск је написао неколико расправа, које се много цијене у научно.ме свијету. Од тих су му најважније: IIрије историски чо-вјек, Порекло цитлизације, Чула и иога у окииогиња, нарочито у инсеката, и т. д.

^ЕРЗЕЛЕЗ - АЛИЈА — Миленко М. Вуклгћевић (свршЕтак) овим пролазе скоро три године Турцима. Кнез Павле опомињаше друга и ми ништа не знамо шта је ра- да Турке наведе у Трансливанију, а он јррДио Али-бег. Краљ Матија ратовао да се врати натраг, те да нападне АлиШр је 1477 и 1478 са Аустријом, а бега с леђа. Овом приликом војска под јј". Турци су војевали по Влашкој и Али-бегом допрла је до АЊа-ЈиНа (Биоград Молдавији. Могуће је да је Али-бег тада у Трансилванији-Карлсбург) свуда плијечетнички испадао преко Дунава, те плије- нећи и палећи. Кад су се сударили, битка нио и роби^по Банату. Тек 1479 имамо, је_ била страшна и крвава. Турци су се биљежака о^рЗЈ^ГХли-бе^^-.м ^јздш*, ДРЖ^и...да не може боље бити, потисну готово у позну јесен, скупе Турци у Сме- Баторија, под киме бјеше већ погинуло дереву велику војску, преко 43.000 па под ЈР& коња, старајући се да поврати ред у предводништвом Али-бега пређу Дунав и ' војсци, која је почела узмицати. — У том допру у Трансливанију до Вашеибурга, УДари, на бесне од првих успјеха Турке, носећи собом гвожђе и огањ и оставл>а- кнез Павле са својим јунацима. Баторија јући за собом згаришта и пустош. У ово се ве ћ бјеше стропоштао од рана. Павле вријеме Змај-деспот Вук бјеше са осталом као 0Л УЈ а УДари на Турке, продре, оставсрпско-угарском војском под Јајцем у љајући за собом мртва телеса као снопље, Босни. У Банату бјех} г остале српске вој- загрми страшном гласином, колико га грло воде кнез Павле и Дмитар Јакшић. Бато- доноси : „Гдје си, гдје си брате Баторија, рија Стеван одбијао је Турке од Ердеља, јави ми се ако си жив; ево сам ти у поали Али-бега није могао одбити док му м°ћ дошао!" Баторија окупан крвљу своне дођоше у помоћ кнез Павле и Дмитар јом и туђом, савладан од рана једва одгоЈакшић. Занимљиво је како Бонфини опи- вори: „Ево ме друже и брате 11авле, ево сује тај сукоб. Стеван Баторија, одакле ме још жива, брани краљество, отаџбину је год могао, доведе војску из Угарске, и вјеру!" Усхићен Павле повративши ред Влашке, Саксоније и Сикулије, (бгсиЦз), удари на Турке с таквом силином да им људе разнога рода. Међу тим јављено је, пресједе прва радост. Разбије их и нагна да се Али-бег с многобројном војском, их у оближње горе, тако да и сам Аликоја пљачка, пали и пустоши приближује бег, промјенивши одијело једва умакне граници. Баторија се креће на сусрет пут Смедерева града. Тако прича Бонфини