Зора

Стр. 158

3 0 Р А

Бр. У.

Р

ЛЖЛН ј! •ЈЖТРО Г о пучини сивој облаци се гоне И сузице роне. Ветрић лако ниха оголеле гране, ГТусто на све стране!

Стари зељов каткад протегне се, зене И репом покрене, И за тренут све се утиша . . . умири . .. Само ветрић пири.

Алексннад

— Ал' у часу исток, заруди, засветли, Запојаше петли. Са торова влажних заблејаше стада И јутро овлада! Мндорад М. Петровић

П

ра .ЗПАЛИ НИ

реда мном пуста развалина стоји, Минуле дане и часове броји, Зелени бршљан и висока трава Зидове мрачне тајанствено крију; Ту сури орли своја гнезда вију, И љута змија под каменом спава!...

Лане кад бејах крај зидине ове, Крену ми срце успаване снове Имена златна веселих другара, Једно по једно писао сам редом На танкој плочи, на камену бледом, Под којим прошлост мирно се одмара. 1897

И, гле, крај стене што имена скрива Ник'о је цветак као ватра жива; II ту, уз спомен драгих пријатеља, Међ густим жбуњем пријатно ме сећа, На златну прошлост ранога пролећа, На миле дане дружбе и весеља! Сокољанин

К

о под крилма гаврановим Св'јет под тавним снива сном, Хуји вјетар, тутњи поноћ И хук р'јеке пода-мном. И мој дух се с хуком диг'о Кроза бурну ноћ и сан, Он изгубљен покој тражи И радости давни дан. А стиже л' га? Не! С немиром И обманут жељом том, Враћа ми се, љут ко вихор, К'о хук р'јеке пода-мном.

1896

Јован Дучић