Зора

Бр. V.

3 О Р А

Стр. 157

7., Шта мислгиг о срискојдрами. — 0 томе ћу вам, здравља Боже, писати нарочито. 8., Шша мислим о хумору у пашој књиокевности. — Ми имамо неколико правих хумориста: Ненадовића, Игњатовића, и, од живих, Сремца. Абуказем није хуморист; то је приклапало. 9., Шта мислим о дечјој књиокешости у нас Срба. — Оно исто што и о популарној књижевности српској : и то је, овамо код нас бар, плодоносан рад. Мецене су те књи-

жевности, и против своје воље, родитељи ђачки. И 10., Шта мислим о утицају дапашњих иолитичких ирилика у Срба на развитак народне књизкевности, особито белетристике. — Одговор на то питање морам вам остати дужан. Ми се овамо не смемо бавити унутарњом, а ви, тамо, спољном политиком. Примите, Господине Уредниче, уверење о мојем особитом поштовању. Др. Љубомир Недић

* * * —- из пјесама Визије Д оноћни ме санци поздрављају звуком; Под танким дуваком доводе ми драгу, Она мене грли својом меком руком, Ја јој гладим чело и косицу благу:

Драга, што су тако твоје усне бл'једе ? Драги, са недрагим оне отрок пију ... Драга, што ти тако мутно очи гледе ? Драги, на мој в'јенац оне сузе лију . . . Драга, што су хладне твоје руке тако ? Драги, немиломе узглавље су оне . . . Драга, твоје срце не удара јако! Драги, оно пусто у јадима тоне. Драга, што ти гласак дрхће, што га мори ? Драги, Богу клетву, теби љубав збори. Драга, на твој дувак моја суза пада. Драги, на твом срцу ја умирем млада . ..

1899.

Алекса Шантић