Зора

Стр. 200

3 0 Р А

Бр. VI.

ума одушевљавао и заносио свој напаћени народ, а дочекао Несторове године љубећи Српство искрено, силно и ватрено. Мостар Сшебаи }Ј(акула -* У историји се оглеца душа народа, у песми душа песникова. У песмама великог Змаја огледају се обе душе. Слава Змају, који је тако заносно опевао Косово! IЦиштина Хбаи Хбаиић * Појезија је прилика зрачна, а Змај ју је запазио и кројио јој српско рухо тако лако, тако складно, тако сјајно, као ретко ко. Београд ЈПомчило Хбанић * У Енглеској постоји звање дворског песника. Коме се оно повери, тај има дужност да опева све важније догађаје у животу владалачке породице, рођења, свадбе, умирања .... Таку дужност од прилике вршио је код нас Змај, али с овом разликом. Он се није хтео изједначити само с једном породицом нашег народа, па ма то било и силом највишом. Он се изједначио с,целим народом. Нема тог догађаја у народном животу у коме он није учествовао својим стиховима. Његова Певанија, то је кроника нашег доба. Змај није био песник мимо свет, што живи сам са својим сновима. Он је заједно са својим сувременицима проживео све њихове значајне тренутке. Са свим је право да они данас деле с њиме једну његову радост, кад је он кроз сав век делио с њима не само радости него и жалости. Бсоград Слододан Јобаиобић -* Бесмртна дела нашег. дичногЗмаја јесу оне „благајне" у којима његова велика душа борави, и ми им се

обраћамо за забаву поуку и утеху, и у радости и у жалости, и у срећи и несрећи. Нови Сад париика Халићеба -* Више пз^та сам се запитао : Зашто Змај није готово никад никуд путовао? Најдаљи му је- пут, чини ми се, био Праг. Ту је провео као ђак један семестар или два. Иначе најдаље до Беча. То тек није никакав пут. Нијесам ни ја никакав гроФ Јосиф Зичија, а прилика је да не бих био ни кад бих имао његово благо. Јер и ако је благо највећа. олакшица при путовању те и велики покретач, ипак то није доста. Као што има богатих људи који се готово никад не мичу из постојбине своје —■ Џе Гулд, који је прије десетак година умро као најбогатији човјек насвијету, у Њу-Јорку, веле да није никад видио Јевропе — тако има и сиромашака који обиђу свијет. Бива сад и у окладу да неки крену без разбијене гтре и обиђу сав свијет. Ја нијесам никад био велик путник, сад сам први пут у Риму. Ал' ипак сам се мало обазрео по свијету. Још као младић прошао сам од Париза до Москве, у Црној Гори, у Венецији, у Берлину и т. д. Збиља: Кад сам оно ја био у Москви, 1867. могао је ићи тамо свако ко је хтио, готово бесплатно. Било је тамо свега свијета, само Змаја није. Али збиља, сад се сјећам. Био је у Москви са кнезом — Николом, на крунисању цара Николе али што тамо реку, на срамоту, силом. Није могао кнезу одрећи. Тек што је стигао у Москву, нестаде га. Нити га је кнез више видио нити итко од кнежеве пратње. Мисле да се из истих стопа вратио дома. Змај није никад спомињао тога догађаја, а ја га нијесам питао, с тога, ако нијесам добро обавијешћен,