Зора

Бр. VI

3 0 Р А

Стр. 201

примам исправак. Али је свакојако ирилика: бе поп е уего е ђеп 1;гоуа1о. Беспослени људи могу себе питати: Да је нед!то Змај видио више свијета, да је био више Змај — јер у ту руку ие само да није никакав Змај, змајеви имају крила те могу летити и лете, него, није друге, прави сиузк — би ли више пјевао, били другачије пјевао, и што је највише, би ли пјевао љепше ? Но како ја сад нијесам никако беспослен, то се нећу ни упуштати у расправљање тога питања, него то за сад остављам „благоразумним" читаоцима, а ја ћу надовезати на то, ако Вог да, други пут, кад будем доколан, и, допустите, надругоме мјесту. Г1. п. Биојејош двапут на Цетињу. Ал то је особита глава његова животописа, доста „забавна и поучна". Свакојако и тај изузетак потврђује правило. Рим пр. ЈЈаза ЈСосшић * Било је то године 1872, када сам из позоришне дружине Лазе Поповића, као глумац-почетник, дошао у Нови Сад дружини Срп. Нар. Позоришта. Почетком речене године, чиниле се већ у велико припреме за СветоСавску Беседу, на којој ћу беседи и ја први пут као глумац суделовати. Био сам изабрао старо-енглеску баладу: „Уелски барди", коју је препевао наш Змај-Јован Јовановић. У то време наше српске „Беседе" у Новоме Саду, биле су већином приређиванеу просторијаматадашњег „друштва за радиност".И колико се сећам, програм беседе био је — оног вечера — из особитих пијеса склопљен и свака је тачка програма са неком особитом прецизношћу била изведена, па ни моја прва декламација није била баш постидна, на

чему имам једино да захвалим препеваоцу споменуте баладе, свом врлом наставнику, у чијој сам се близини од тада чешће налазио. Његови мудри збори и говори, као и песнички му умни створови, напајали су млађану ми душу одушевлењем за идеале Србинове. У помен оних „златних" дана из доста давно минуле прошлости, а у славу нашег великана, прибележио сам ово неколико редака, те из дубине захвалног ми срца кличем : Нека је свака част и слава дичноме сину славног нам рода! Слава узор Србину, див-песнику: Зупај-Јовану Јовановићу! МнтроЂица Јјндра Л. ЈЈукиЋ -* Када бејах млад, учио сам те на изуст, рецитовао божанствене песме твоје, а груди ми беху испуњене муњом и громовима, али и неким непојамним миљем, што тако годи срцу и души Србиновој!... Сада није тако! Старији сам .. . Сада могу пре да заплачем и да кроз сузе довршим читање величанствених, патриотских песама твојих, желећи с тобом заједно, да Српство постигне ону величину, оно јединство, ону славу, што све тако мудро и тако лепо провејава у редовима песама твојих, које су благо васцелога Српства! . .. Београд 2 еља ЈМиљкобић * Ноћ је мрачна, глува, нема Ветар хучи. Звезде бледе Покрај пећке мачак дрема И полако, тихо преде. А ми, деца, ситна, мала, Покрај ватре поседала. ■— Сеја Нада наша мила „Неиен " лепи расклопила, Забавља нас и весели: „Децо моја сваколпка, Чујте што вам чика вели,"