Зора

Стр. 210

3 0 Р А

Бр. VI.

И Бранко је патриота, али га је Змај у томе погледу далеко премашио. Змај се, да тако речем, у томе патриотизму много више специјализовао него ли Бранко. Он је постао српскијем бардом. То су донијеле са собом прилике, у којима је Змај живио, донијели су стицајп догађаја, који су се одигравали пред његовим очнма. А такових је догађаја било доста. Велики размак времена дјелања Змајева као патриотског пјесника, знаменити догађаји и чињенице, које засијецају у политичку историју српску, напори српскога народа као политичке јединице, све је то давало доста материјала одушевљењу Србина пјесника. У Змајевим су патриотским пјесмама покупљени највиднији моменти новије српске историје. Он пјева и Сентомашу, и тужном гласу оне браће што желејош један Вицов дан, и борби за девет крвавих дана и моменту, када се српска војска приближујеКосову. Све сето уплело у његове патриотске пјесме, све је то опјевао једнаким жаром, једнаким одушевљењем. Ни један важнији покрет српскога народа није прошао мимо њега неопажен, свагда је он з'мио наћи момената, када да даде израза своме одушевљењу као Србин. А што је главно, Змај је увијек пмао успјеха са својом патрпотском поезијом по њој га барем позна велика већина његове публике. Може бити да ће коме изгледати та патриотска поезија равна нечему одвише моментаном, нечему одвише пригодном, али ти патриотски одисаји имају још и данас своје вриједности. Кернера су створили ратови за ослобођење њемачког народа, али он се још и данас држи у Нијемаца на истој висини. Треће обиљежје Змајева рада јест његов хумор и сатира. У томе је погледу Змај јединствени пјесник у српској поезији. Он је једини, који се с вољом бацио на то поље интензпвнога рада. Он је нарочито радп тога уређивао оне своје знамените хумористично-сатиричне листове. Можемо га назвати и оснивачем такве

поезије у Срба, јер прије њега тога није било у таквој мјери. И Бранков је „Пут" сатпра, али Змајева се сатира разликује са свијем од ње. Бранко је постао сатириком из љубави према Вуку и његовим идејама и из огорчености према неувиђавности тадашњег покољења, а Змај из љубави према своме народу. Њега је тицала у срце свака мана народна, свака оштрпца, окренута према његову народу, крварила је и њега. Он је универзалан сатирик, али у оквиру српскога народа. Његова се сатпра рашприла и на поље политичко. Његови се листови не баве само хумором и обичном сатиром, него и политиком. Он не шиба само пороке и мане српскога народа, него и неправедне нападаје на њ. Он се не бори само против онога, што је нездраво и штетно у српском народу, него диже свој глас п против угњетавања његовог. Та је борба пста као и политичка, само с том разликом, што је једна јавна а друга прикривена. Једна удара, друга само боцка. Циљ је једне и друге борбе један те исти, само су различити путеви, који томе циљу доводе. Прва стоји јавно на бранику народном, друга при гајено износи слабе стране и своје и непријатељске, те тиме и лијечи и шиба. Ако дакле уреднике политичких јавних гласила можемо назвати вођама у борби српскога народа против својих непријатеља, онда можемо истијем пменом назвати и Змаја. Јер и он је био неки вођа у борби политичко-сатирској против неправде и угњетавања, против мана и порока. Тој борби ступа он на чело средином педесетих година, а остаје на тој позицији све до измака осамдесетих. „Змај" п „Стармали" јесу његова копља, његовп самокреси, с којима је полазио против непријатеља. Не велим, да се та врста Змајева пјевања не ће прежпвјети. Мп је већ и данас бијемо бичем несавремености. Али ће она ипак остати трајна и свијетла црта цјело-