Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 187

Би ноћ! К"б црни застор облаци се свили, Сав свемир тугом прели се и смути: У мртвилу су људи вјечном били И свјетлост сунца мрак надвлада љути. Сав свијет је био као пусто гробље, Тишина свуда спустила се страшна; На свијету људи оковано робље Ко атом Земља мајушна и прашна, По том свемиру лутала ко звијезда Што одређена нема свога пута; А људи на њој ко тица без гнијезда На сухој грани ледом замрзнута .. . !

И свјетла муња пропара небеса, И гром затутњи и Сотону смлави, И мртвачка се раздера завјеса — ; А благим лицем сунце се појави. По сјајној траци — ко по млијечној стази Хурија красна са висина ступи, А за њом сјајни безброј трака плази Од црне биједе људство да откупи. И куд год ступи све животом дише: И сухе гране одјеше се листом;

И чесмом хрида зажубори чистом. И мирисом јој дах замири руже, Са вела танког лахор лишће дирну; И међу грањем славуји протуже, И пијев зашуми кроз нарав свемирну ... И зажубори пјесмом васиона, И живну нарав што но шћаше мријет: Са ока суза осуши се бона —• У Еден красни претвори се свијет! Са њена чела благи зраци сјаше,

„ 0, бесмртниче Хајд' на моје груди!..." Кб тајном чежњом, слатким гласом рече, А с чувства жарка дрхтнуше јој груди И с усана јој кб да мед протече: „ У вртлогу си свијета худом био, „Ал' у срцу ти сјајна искра сјала; „И дух ти није сјајни потавнио, „Нит' смути ти се небо идеала . .. „Кб чисти алем срце ти је чисто, „Пророчка Мисб светом циљу смјера, „Кб сјајна капља ум ти се је блисто, „У мрачној узи свјетлила ти Вјера! „По трња стази водила те Нада! „У небо своје упиро си очи —; „Кад Пако срне да те злобом свлада, „Тад смјелије ти нога свјетлу крочи. „Ја салг пјесма! —■ Хајд' на моје груди —■—!"

И усна усну цјеловом додирну, На нов'га живот ускрсну, пробуди, И љубављу му груд запали мирну.