Зора

Стр. 188

3 0 Р А

Бр. VI.

Би ноћ . .. — Кб црно вело, тамна ноћ је била; На црном небу сјајна звјезда плану: — У људском срцу ниче Пјесма мила И новом дану, жива зора свану Живота бољег људству сјајан вјесник: Вила са плавог дарова га свода, Да мелем-пјесмом људству ране вида, Да худом робљу кликне: Ој, слобода! Да дуге с неба и да зраке скида На земљи буде Богочовјек — Пјесник!

Модрич (Босна)

ЈЈ. X. Харабегобић

к

0 педесешогодишњици књижебхог рада — Змај-Јобаха Јобахобића

роз пространства чудна, даљна, Несазнавна и бескрајна Немо ходи силно време Ко велика, страшна тајна. Чува небо тајну ову, Ал' гле неки умним оком Ипак могу да је прозру Којим барем иде током, А коме се ово дало, Тог је небо целовало. И дух дична слављеника Свеђ је знао да загледи Шта будућност нама носи: Да нам светли или бледи? Да л' се ведри наше небо Ил' урнебес буру носи Врх слабачке саде наше Да их сатре и покоси, Да л' нам срећа руке шири Ил' дах пада на нас пири ? У бисерју умља светла Браном негом родољубља Пола века освештаним Једна мисо друге дубља. Листај, читај свуд ћеш наћи В. Кикинда

Пророчкога јасног гледа, Будућност нам скоро цела Путе своје ту испреда. И што то нам он казива То највећма диже дива. Подигла се поколења Пале луче славе праве, Плету венце да их свију Свом генију око главе. А плам ових јасних луча У само се небо даје, И пламтиће и светлиће Кроз све српске нараштаје. Док се српски мисли, збори Слава ће му да се ори. Ал' станимо! Шта би била Права дика славе ретке, Надвисило сва признања Замирило над све цветке?... —■ Што је песник предсказиво, То да свагда разумемо И путима показаним К будућности бољој гремо: То би дало праву дику Најмилију и песнику. /куботир Ј1ошиЋ