Зора

Стр. 222

3 0 Р А

стидни. Нека је и за то, у првом реду, хвала пјеснику Змају! 10., Шта мисли.и о утјецају данашњих политичких ирилика у Срба на развитак народие књиокевиости, особито белетристике? — Нмао бих, на завршетку, да калсем своју и о утјецају данашњих политичких прилика на домаћу књижевност, али ти већ видиш, куд би ме то одвело.

Биће боЛзС да ту тему оставимо за бол>у прилику. Као што видиш, ја сам овс одговоре удесио на свој начин. Нешто сам обишао, нешто тек натукнуо, а случајне празнине нека попуњују други — вјештији и доконији. Ја сам своју казао, па ако у њој што узваља -— „каз'ће се само". Здравствуј! твој Мјфко Цар

Са ЈКуђег Ларнаса

ж

Е Пушкин -

.алосно теку дани моји , жалосно, И сваки тренут дода неко ново зло. Несрећна љубав мучи ме, мучи ме јавом, сном, И прети неизвидом, грози лудилом. Ал шутим, ниемо шутим, ко стиена ледена, Ја само плачем, плач је моја утјеха. Душа ми, тужна душа, за сузе само зна, Сузе су, горке сузе, моја наслада. Не марим, нек истече живота пусти сан, Нека ми једном сване последњи дан! Што ме је клетвом било, нек ми је у срећи, Нек, умрем, нека умрем, — али љубећи. „УЈепас" Змај Јован Јоваиовић

РОИТ На М О Л У ,1 А Р— Т10ТЧЕВБ олим када ветар дуне Што их небом ветар нија У почетку цветног маја, .... Ал' је дивно погледати ; Гром пролетњи када груне, Гором чарном поток хита, Сине муња пуна сјаја. Цвркут птица свуд се чује, Кад се небом тресак ори, Весела се ори клика, И кишица блага роси, И гром небом одјекује .... Па по лишћу зашумори, Чини ми се, као Хеба И прах у вис ветар носи. Да Зевсовог орла храни, А кроз кишу сунце сија, И да лије с плавог неба II бисерне нити'злати Смејући се пехар сјајни. Беоррад Д- ДимитријовиК