Зора

Стр. 260

3 0 Р А

Бр. VIII.—IX.

могле опширне расправе писати, Пошто би пак то свакако било изван ваше намјере, коју имате са тим питањима, нити би иначе одговори тако скоро били готови, то мислим, да ћу вам се најбоље одазвати, ако будем гледао, да ми одговори буду што збијенији, старајући се при том, да се не огријешим о разновјетност. Ка I. Шта мислим о српској савременој књиокегтости. — У мојим погледимананашу књи/кевностувијек сам био оптимиста. Сваки, и најмањи напредак, који сам у њој примјетио, мене је задовол^авао, испуњавао надањем у будућност. Врло сам рано дошао до увјерења, да своје књижевнике не смијемо мјерити апсолутним мјерилом, јер то нису по занату списатељи, нити им се труд награђује по заслузи, него их морамо у главном све рачунати у литерарне дилетанте, који имају друго занимање главно, а литературом се баве у доколици. У толико веће признање дужни смо им. Ја, када све прилике наше књижевности узмем у обзир, не могу не бити задовољан са њеним досадашњим развитком. Ми имамо, не само у лијепој литератури, него и у некојим другим струкама, већ и таквих писаца, да се не морамо пред другим свијетом снебивати. Ако бих можда и желио већи напредак у нашој књижевности, не могу, уважавајући све наше прилике, него рећи за њу: Ерриг 31 тиоуе! На II. Да ли се, и који, утицај из страних лишература осјећа у Сриској књиокевносши. — По природном закону ми се нисмо могли отети испод утицаја сусједске јаче културе, па је тако било и на књижевном пољу. Византински утицај окарактерисао нам је литературу

средњега вијека. Дубровачка књижевност носи на себи талијански печат. Па је тако и у нашој новијој књижевности. Доситија је писао под утицајемвеликихидеја свога стољећа, па тако и његови последњици до данас, ако и можемо, што даље, то у већој мјери, да опажамо и тежњу за еманципацијом од туђа утицаја. При томе видимо, како се за инкубацију туђих идеја хоће по доста времена. Узмите само, колики простор времена дијели Мушицкога од Клопштока. Беранже родио Хајна, Хајне родио ПетеФију, ПетеФИЈа Јована Јовановића Змаја. Витковић и Мита Поповић стоје под утицајем мађарским. Најориђиналнији су нам Сима Сарајлија, Његош и Бранко. Данас би се чинило, као да се брже каска за туђином, не толико за идејама, колико за обликом; барем судећи по неким „измима" (веризам, натурализам итд.), канда смо вољни, без обзира на народне потребе, без многа премишљања, трчати за оним, што мислимо да је „сувремено", „модерно". Нарочито трчимо у томе за западом. А мени се чини, да бисмо далеко боље погодили, ако бисмо се мало више освртали на словенску браћу. Пољска појезија не стиди се појезије ма кога народа (Красињски, Мицкијевић, Словацки и др.). Французи се надају подмлађивању свога духа од утицаја руских идеја, као што Руси данас у опште стоје на првом мјесту у погледу на лијепу књижевност. Ја бих желио, да се наши писци више занимају књижевностима осталих Словена, већ и зато, што је у њима дух нама сроднији и 1пто су моралније и мање фриволне. Њихов утицај био би за нас благодетнији. На III. Шгпа мислим о српској миталачкој иублици. — Праве чита-