Зора

Вр. VIII. —IX.

3 0 Р А

Стр. 315

Словеначка 1)ош 111 илустровани словеначк-ц лист, донио је у скоме 15. броју слику и биограФнју познатога старога хрватскога пјесника Ивана Трнскога. Бпографију је писао Јанко Барле. КпјШпса 2а 1ји(1з1го. 1хс1аје Ка1оЦско - ро1Шспо (1гиб1уо и 1јиђ1ја1н. С тим насловом почела се нова „Књнжница", која би словенскому свијету разјашњавала поглавита културна питања са становишта, на коме стоји. Прва свеска носи наслов 2ас1гн$с гп пјЉоуг пазрго1пШ, итесШ Јапег Кгек. Цпјена Је књизи 5 новч. УшјеЈе, натпис је збирци пјесама, гато их је спјевао Цанкар. Овај даровитп млади пјесник обраћа све већу нажњу на се, ге се надати, да ће, временом, станути у ред најбољих словеначких пјесника. II о љ с к а ^ РгИСЈј^аД 1>0ТУ'82ес11ПЈ', познати пољски лист, у једном о.1 задњих бројева, доносп занимљиву расправу прок. ЈосиФа Третиакса Мнцкијсвић н Пушкин као бајронистс. ГЈисац разлаже, како је Пушкин, при почетку свога пјевања, познавао само поједина дјела великога енглескога пјесника, као: Чајлд Харолда, Ђаура и Гусара, те је, нада све, силно утнцала на њега она Бајронова меланхолија, висок полет мисли, дивља енергија јунака и описивање природних красота. У то вријеме Пушкин је и написао Заробљеника н Вахчисарајски фошпан. Кагање кад је читао и Дон УКуана, те, у неколико, попримио нешто од Бајронова цинизма и подсмнјекања, наппсао је он свога Оњсгина. Кисилавски, младић од 23 године, написао је и добио краковску награду за два позоришна комада IV $1ес1 п КагукаНг. И сад га, на све стране, хвале, као једнога од најјачих драмских талената. С Т Р А Н А жТалијанска ЈјЛ сШа 1П0г1а, натпнс је новој трагедији Габријела Д' Анунција. Трагедија се догађа у Грчкој, у граду Микени. Александар, пјесник; Анка, жена му; Леонард, археолог и Бијанка Марија сестра му, долазе у Микену, да нађу атридску гробницу. Александар, који се био заљубио у своју жену рад сјајних ј^1ј очију (а која је била слијепа), охладни пре.ма њој и заљуби се у Бијанку Марију. Но Бијанку Марију воли и њезин брат Леонардо. И он води своју сестру персијском извору и ту је удави. Слијепа Анка, наслутивши о томе, полети извору да спасе пријатељицу Бијанку, но тамо јз затекла већ мртву. Спотакнувгаи се о њезино мртво тијело, узвикнула је „ох видим, видим!" Говоре, да ова трагедија, и ако је красно

написана, ипак није за позорницу, али Д' Анунцио се тјеши тиме: да је његова трагедија, трагедија будућности. Но можемо ли му вјеровати? Њемачка П,а Дујза пл. Мартиии, која се одавна бави превођењем српских и хрватских пјесника на њемачки језик, превела је недавно у „Ај*г. Та§Маи„ — и неколико од најљепших Змајевих „"Булића" и „Ђулића увелака". Француска А ут И, А, (1', Ј.а Ви^апе сћг&Неппе. Е4иДв ћ181оп(јие. II едШои. Раггв, СћаПатс1 , 1898,на 8-ни; стаје 2 динара. Послије Ба 8егМе сћгеИеппе, о којој је било неколико редака у „Зори", познати словенски пријатељ г. барон А. (1' Атп1 приредио је друго издање, раније штампане расправе I.а Ви1^апе сћгеИеппе^ која је угледала свијета у Кеуие с1е Г Опеп! сћгеИеп Прво је издање ове књиге изашло у српскоме пријеводу у Земуну 1864. год. под натписом: Историска рас.иатрана о Бугартш. Ово ново издање има за нас нарочита интереса ради онога детаљнога одјељка о религиозном конфликту између Бугара и Цариградске патријаршије седа.мдесетих. година и стварање данашњега бугарског егзархата. А. А уп 1 овдје прилаже оригиналну преписку, која је тада вођена између представника римске цркве и бугарских црквених првака о прелазу бугарскога народа у католичку вјеру. — Н. ВегпагД, Магшз, АиЈоиг с1о 1а МесШеггапее. 1-Јез с64ев опеп!а1е8. I/ Аи1г1сће е1 1а Огесе. Ве Уеп1ае а 8а1оп1(Јие. Раггз, 1*аигспз, 189;), на 8-ни, стр. 392, с једном картом. Стаје 10 динара. Писац је у неколико књига описао свој пут по обалама Средиземнога Мора. У горњој књизи описује свој пут од Мљетака до Солуна и ту говори о Истрији, Далмацији Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Грчкој. Био је и до Сарајева. Књига је украшена са 130 илустрација од Н. Аге1о*-а, који је прије двије године укусно илусгрирао и једно дјело о Црној Гори. — Н. Чешка граматнка за Француве. — За оне французе, који буду хтјели изучавати чешки језик, приредила је прошле године париска књижара Еегоих, Хд §гаттаггс 1с1т{иб арсс ехегсгсез раг Непгг Ј^апИсћ, с предговором из пера познатог слависте Луја Лежера. Књига је на 16-ни и стаје 5 динара. — Н. Један Вуков чланак у францускоме прлјеводу. — Многим нашим читаоцима биће непознато, да је један знаменит чланак бесмртнога Вука Ст. Караџића, 0 Србима и Хрватима, превео на француски Атш Воие и штампао у Мемоарима Женевскога географског друштва, књ. IV. 1864., стр. 5462. Овај је рад преведен из „Видов-дана", од 1861. године. — Н.